Možda najvažniji i najrazvijeniji grad Timočke krajine, Zaječar, ušuškan je u istoimenoj kotlini, zahvatajući u svoj svojoj veličini, po malo i delove Negotinske krajine, Knjaževačke i Crnorečke kotline. Ovaj pozorišni grad koji krasi krajeve istočne Srbije, smešten je na jednoj izuzetno zanimljivoj lokaciji, na jednoj važnoj saobraćjnoj raskrsnici magistralnih puteva. Ti putevi značajni su jer predstavljaju najbržu vezu između naše zemlje i Evrope sa jedne strane, sa Rumunijom i Bugarskom sa druge strane. Stoga je jasno da grad Zaječar zbog svoje specifične geografske pozicije, puteva koji se kod njega ukrštaju ima zaista međunarodni značaj. Zanimljivost ovog grada ne čini samo saobraćajna povezanost, putevi u njegovoj okolini, već i prelepa priroda u njegovoj okolini, koju čine brojne planine i reke. Pored pogleda na 40-ak kilometara udaljenu piramidu, planinu Rtanj i njen mistični vrh Šiljak, u blizini se nalaze i popularan skijaški centar, moćna Stara Planina, kao i omiljena planinarima, prelepa planina Deli Jovan. Ne zaboravimo jednako lepe i posećene planine Veliki i Mali krš, kao i Tupižnicu. Opština Zaječar prostire se na površini od 1.069 km2, a leži na obalama reke Crni Timok. Sam Zaječarski basen pipada trima rekama: Veliki, Crni i Beli Timok; a, prostire se dužinom od 20 kilometra. Zapravo, u Veliki Timok se ulivaju Crni i Beli Timok, a sve tri reke predstavljaju izuzetno značajnu hidrografsku mrežu ovog područja. Zahvaljujući njima ovi krajevi Timočke krajine izuzetno su povoljni za razvoj poljoprivrede.
Zaječarom vlada umereno-kontinetalna klima, što znači da su leta umereno topla, a zime umereno hladne. Ipak, iz godine u godinu, skladno sa svim ostalim promenama na planeti Zemlji javile su se i neke promene u, nekada, ustaljenoj klimi Zaječara; te promene čine da ova klima sve više po svojim katrakteristikama počinje da liči na pustinjsku klimu, jer su u vrelim letnjim danima temperature izuzetno visoke, a noći ostaju sveže. Zime u Zaječaru najčešće nisu mnogo hladne, ali se ponekad može destiti da se temperature spuste i do -20°C, mada je ovo veoma retko. Ni vetrovi ne zaobilaze ove krajeve, pa tako Zaječar najčešće posećuju severoistočni vetrovi koji po svojim odlikama podsećaju na Košavu.
Smatra se da su prvi stanovnici ovih prostora, današnjeg grada Zaječara, bili Tribali. Odmah posle njih ove prostore su preuzeli Mezi, a možda ćete čuti da se u dalekoj istoriji ove regije pominju i Timahi, međutim osim tog njihovog imena drugih značajnih podataka o njima nema. Odmah po dolasku prvih Slovena na ove prostore formirao se i nadimak za njih – Timočani, koji se održao i dan danas za stanovnike Zaječara i ostalih gradova, sela i naselja u Timočkoj krajini. Ni ovaj kraj naše zemlje nije imao mirnu istoriju, onu koju nisu dotakli ratovi; a jedan od najpoznatijih događaja iz istorije naše zemlje na ovom području jeste čuvena Timočka buna koja se odigrala 1883.godine. Timočka buna nije izbila u Zaječaru već u obliženjem gradu Boljevcu, ali je Zaječar bio presudan za rešavanje toka ova pobune. Naime, 825 učesnika bune snosilo je različite posledice od strane suda u Zaječaru; mesec novembar, te davne 1883.godine, i dan danas se u pričama naziva „mesec smrti“. Međutim istorija ovih krajeva donela je i sačuvala i neke lepe uspomene; neke od njih su i ostaci carske rimsle palate, koji datiraju iz IV veka nove ere – Feliks Romulijana. Ovaj značajni arheološki lokalitet i kulturno-istorijska znamenitost, priznata je i zaštićena od strane UNESKO-a kao kulturna baština od svetskog značaja.
Zaječar je veoma važan grad u našoj zemlji, ne samo zbog saobraćajnog položaja, važnih istorijskih događaja i kulturne baštine, već i zato što su iz ovog grada potekli mnogi značajni ljudi poput: Hajduk Veljka Petrovića, Zorana Radmilovića, Svetozara Markovića, Nikole Pašića, Marinka Stanojevića, Nikole Colovića i Adama Bogosavljevića. Neki od njih istakli su se u nauci, neki u politici, neki u umetnosti; ali svako od njih bio je od velikog značaja za našu zemlju.
Šta obići prilikom posete ovom značajnom centru Timočke krajine, gradu Zaječaru? Pre svega Zaječar je jedan od retkih gradova koji se može pohvaliti skijaškom stazom u samom centru grada; naime u njemu se nalazi jedno prelepo brdo, park-šuma Kraljevica, koje omogućava meštanima bavljenje raznim sportovima u prirodi, a opet u gradu. Čim sneg stvori dovoljno svog prekrivača u zimskim mesecima na Kraljevici se otvara skijaška staza i radi sve dok se sneg ne otopi. Na njoj se nalazi samo jedna žičara, a ski pas je sasvim pristojne cene. Leti meštani uživaju u bazenu na otvorenom, takođe na Kraljevici, zatim su tu fudbalski i teniski tereni, i naravno za one naklonjene individualnim sportovima – šuma na Kraljevici je idelano mesto za džoging, trčanje, vožnju bicikle ili prijatnu porodičnu šetnju. Od prirodnih lepota grada Zaječara ne smemo zaboraviti tri veštačka jezera: Sovinac, Grliško i Rgotsko. U vrelim letnjim danima, ona predstavljaju pravi raj za sve posetioce. Okolina Zaječara bogata je lekovitim termomineralnim izvorima, pa se tako u blizini nalazi veoma poznato i cenjeno prirodno lečilište Gamzigradska banja, ali i izvor termomineralne vode koji nije specijalno, uređen, Nikoličevo. Od kulturno-istorijskih spomenika tu je naravno slavno pozorište „Zoran Radmilović“ koje svake godine svojim poznatim dugovečnim, takmičarskim, pozorišnim festivalom „Dani Zorana Radmilovića“ svake godine dovede veliki broj posetilaca u Zaječar. Osim pozorišta, ne zaboravimo pomenuti lokalitet Feliks Romulijanu i Narodni muzej u centru. Zaječar je poznat i kao grad muzike, jer je je drugi festival, po kojem je on najviše poznat, posvećen jednom žičanom isntrumentu – gitari; u pitanju je naravno muzički festival „Gitarijada“ na kojem uvek učestvuju kako strani tako i domaći muzičari i koji takođe u tim danima učini da Zaječar bude grad pun veselih posetilaca. Dobrodošli u grad pozorišne tradicije, muzičke kulture, značajne istorije… dobrodošli u Zaječar!
