Srbija
Republika Srbija. Zemlja burne prošlosti, viševekovnih sudara istoka i zapada, modernog i ruralnog, granica pravoslavlja i katolicizma. Geografski gledano Srbija se nalazi u jugoistočnoj i srednjoj Evropi, na zapadu Balkana. Zemlja čiji je sever obeležen nepreglednom ravnicom dela Panonske nizije, močvarama i rekama, šumarcima i lugovima, a jug divljim šumama, visokim planinskim grebenima, jezerima, pećinama i brzim hladnim rekama. Prirodno bogatstvo Srbije, nedovoljno poznaju i sami Srbi, a ova zemlja kontrasta, mogla bi svoju budućnost videti u razvoju ogromnog turističkog potencijala. Preko 1000 izvorišta termomineralnih voda, predstavljaju ogromni banjski potencijal, nedovoljno promovisan i iskorišćen. Neukroćene planine, gotovo u potpunosti neurbanizovane skrivaju se od očiju sveta, vodopadi i reke, prirodni fenomeni, endemske vrste i još mnoštvo toga, čeka da na pravi način bude predstavljeno i popularisano. Do tada, Srbija je ponajviše poznata po svom glavnom gradu i noćnom provodu, dok njena čarobna teritorija, čeka svoj trenutak kako bi zablistala i očarala turiste kako iz zemlje tako i iz inostranstva.
Beograd glavni grad Republike Srbije
U glavnom gradu Srbije, Beogradu, živi preko 1.730.000 stanovnika. On sam, jedan je od najstarijih gradova Evrope, čiju prošlost možemo pratiti sve do Starog veka. Osnovan od strane Kelta, sa imenom Singindunum u 1. v. nove ere, prešao je dug istorijski put, a kroz njega su prošli i rimski imperatori, Atila Hunski, Avari, Turci Osmanlije i Austrougari, dok je kroz 20. vek igrao značajnu ulogu u svetskoj politici kao glavni grad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Podignut na ušću dve značajne evropske reke, Save i Dunava, oduvek je predstavljao raskršće evropskih puteva i graničnu liniju između istoka i zapada, što mu je u prošlosti donosilo mnoge ratove, dok su se različite vere i carstva borili da osvoje ovaj grad. I u samoj Srbiji Beograd je granica između ravničarske plodne Vojvodine i brdovite Šumadije, iz koje dalje na jug planine idu sve višlje u oblake.
Beograd, je centar srpske kulture, obrazovanja i nauke, u njemu se nalaze dva univerziteta, Srpska akademija nauke i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Narodni muzej i Narodno pozorište. Može se pohvaliti i Beogradski sajmom, koji je na godišnjem nivou domaćin oko 40 međunarodnih sajmova. Na obali Save, nalazi se i “Sava centar“ jedan od najmodernijih i najbolje opremljenih kongresnih centara u ovom delu Evrope, u kojem se održavaju mnogi međunarodni i domaći kongresi i sajmovi.
Beogradska tvrđava, koju Beograđani nazivaju još i Kalemegdan, iako je Kalemgdan samo stari naziv za prostor oko same tvrđave, je najstariji kulturno-istorijski spomenik Beograda. Stara 2.000 godina ova tvrđava nalazi se na samom ušću Save u Dunav.
Jedna od omiljenih destinacija turista koji posete Beograd, ali i samih Beograđana je i Skadarlija – boemska četvrt. Skadarlija se nalazi u samom centru Beograda, popločana kaldrmom i noseći u sebi miris i ukus nekog starog Beograda. U celoj ulici nalaze se restorani narodne kuhinje i autentičnog ambijenta, bašte, a kada padne veče, iz Skadarlije čuje se pesma tamburaša. Epitet boemska četvrt ova 500 metara duga ulica, ponela je jer su u njoj krajem 19. i početkom 20. veka živeli mnogi glumci, slikari, pesnici i drugi umetnici, razvijajući u njoj i trajno ostavljajući kao amanet, boemski duh.
Beograd se može pohvaliti i „Beogradskom Arenom“, univerzalnom dvoranom, za sportske, kulturne i zabavne događaje. Arena je primera radi bila domaćin Evropskom prvenstvu u košarci 2005., Eurosongu 2008., mečevima Dejvis kupa, koncertima svetskih muzičkih velikana poput Stinga, White Snake-a, Šakire itd.
Ada Ciganlija, veštačkim putem pretvorena je od ade na Savi u poluostrvo. Predstavlja omiljeno letnje kupalište Beograđana. Na njoj moguće je oprobati se u velikom broju sportova, sportova na vodi i ekstremnih sportova.
Sa druge strane reke Save, prateći liniju Dunava proteže se beogradska opština Zemun, nekada zaseban grad u okviru Austrougarske monarhije. Zemun je u 3. v. n.e. osnovalo keltsko pleme Skordisci, a antički naziv Zemuna je Taurunum. Geografski, Zemun je deo jugoistočnog Srema, a njegova najviša tačka je brdo Gardoš, sa koga se pruža prelep panoramski pogled, kako na Zemun, tako i na Beograd u pravcu Beogradske tvrđave. Na ovom brdu nalazi se Milenijumska kula visoka 36 m, a poznata još i kao Kula Sibinjanin Janka ili Gardoška kula, a podigle su je mađarske vlasti 1896. godine. Ambijent brda Gardoš, specifičan je po uskim, strmim, kaldrmisanim ulicama, koje se međusobno prepliću, vodeći u podnožje ovog brda, gde teče Dunav, svojim tokom ka Beogradu, pa dalje ka Crnom moru. Uz Dunav nalazi se uređeno šetalište Zemunski kej, sa velikim brojem ribljih restorana, restorana italijanske i narodne kuhinje, kafića… Umetničke galerije, alasi, slikari, pesnici, ljubitelji Dunava i boemi, karakterišu Zemunski kej. Šetajući ovim kejom, punim dešavanja, dalje ka Novom Beogradu, posetioci Beograda u letnjim mesecima, mogu da pređu pontonski most i posete Lido – Veliko ratno ostrvo, uređeno zemunsko kupalište. Dalje ka Beogradu, nalaze se splavovi, po kojima je Beograd nadaleko poznat. Živa muzika i provod do jutra obeležava ovaj vid noćnog provoda u Beogradu, koji se ipak ne završava tu. U samom centru grada i dalje od njega, nalazi se veliki broj klubova, za pobornike različitih vrsta muzičkih pravaca i može se reći da kada je noćni provod u pitanju, u Beogradu, za svakog ima po nešto.
Naravno, ovo nisu sve lepote Beograda. Turisti mogu posetiti i Dorćolski i Dunavski Kej, Košutnjak, obližnju planinu Avalu, u Beogradu se nalazi jedan od najvećih pavoslavnih hramova na svetu Hram Svetog Save, koji još uvek nije u potpunosti završen, a njegova se gradnja finansira isključivo od dobrovoljnih priloga, brojne parkove poput Tašmajdanskog i Pionirskog parka itd.
Kada su cene u pitanju, u Beogradu će turisti proći znatno jeftinije od ostalih evropskih glavnih gradova, iako je Beograd najskuplji grad Srbije.
Osim Beograda, gradovi sa razvijenijim turizmom u Srbiji su Kragujevac, Niš, Subotica, a među njima prednjači Novi Sad, administrativni i kulturni centar Vojvodine, koji je pod srpsku upravu došao tek po okončanju Prvog svetskog rata. Iako do tada u sastavu Austrougarske, Novi Sad, koga su često zvali i “Srpskom Atinom“, je mada pod vlašću Beča, bio više srpski nego austrougarski grad. Bio je prestonica kulture Srba u Austrougarskoj i centar nacionalnog srpskog pokreta koji je težio priključenju Srbiji. Danas on je živi muzej svoje prošlosti i moderan grad autentičnog duha, turistima najpoznatiji po održavanju međunarodnog muzičkog festival Exita.
Planinski turizam u Srbiji
U reljefu Srbije prednjače planine i pored severne ravnice. Od Beograda, dalje na jug, planinski vrhovi su sve višlji, a šume sve gušće. Planine Srbije dele se na rodopske, karpatsko-balkanske i dinarske planine. Ove planine dom su različitim autohtonim i endemskim vrstama, a neke od nji su pančićeva omorika, kopaonička ljubičica, srpski lan itd., a od životinja beloglavi sup, suri orao, orao krstaš, sivi soko itd.
Moguće je u čarima planine uživati i leti i zimi. Prepune brzih rečica, bistrih potoka i kristalnih jezera, ove prirodne lepote u svako doba godine otkrivaju drugačiju stranu svojih čari. Nezahvalan je posao među planinama Srbije proglašavati najlepšu. Najposećenije su Zlatibor, Tara i Kopaonik, na njima je turizam najrazvijeniji, a ponuda najbogatija, ali izdvojiti neku posebno, kada je u pitanju lepota sasvim je nešto drugo, i može se reći individualno.
Pešačke i planinarske staze, biciklistički trekovi, rečne regate, splavarenje, kajkaranje, pecanje, lovišta, pećine, kanjoni, samo su neki od raznolikih mogućnosti za posetioce planina, koje oni mogu prilagoditi svojim očekivanjima i duhu. Zimi na planinama gosti mogu uživati u zimskim čarolijama, skijanju, snowboardu, ski-liftovima, a ovi zimski sportski programi prilagođeni su kako amaterima, tako i onima iskusnijima.
Nejednak razvoj turističkih centara karakterističan je za Srbiju. Već pomenute planine, jedine nude neki moderniji sadržaj i raznolikost sadržaja, dok je ostatak nezasluženo u senci. Čelnici turističkih organizacija najčešće kažu da se te razvijene planine nisu tako brzo razvijale, koliko su sve druge stale. Istočna Srbija poseduje čak pet planina čiji vrhovi prelaze 1.800 m, od ukupno osam. Ipak do Stare Planine čiji se vrh Midžor ubraja među najviše u Srbiji (2.169 m), teško je i dođi osim automobilom. Zaista organizovan prevoz do nje ne postoji i ne retko posetioci čekaju u Pirotu ili Zaječaru, da se spusti džip iz planinarskog doma Stare Planine kako bi ih povezao. Autobuski prevoz je redak, nepraktičan i nepouzdan. I tako ova, golema planina, izuzetnog potencijala i dalje čeka svoje mesto među turističkim lepoticama Srbije.
Slična je sudbina mnogih drugih srpskih planina, mada ekolozi i ljubitelji prirode, često smatraju, da je bolje da ostanu takve, divlje i nedirnute, s obzirom na sklonost čoveka da narušava prirodu i u trci za novcem poremeti osetljive mikroklime područja bogatih raznovrsnom florom i faunom.
Bilo kako bilo, turistički potencijal Srbije je ogroman i sa turističke tačke gledišta proporcionalno nedovoljno iskorišćen. U Srbiji i njenim planinskim područjima moguće je videti razne zanimljivosti, pa tako u blizini Kuršumlije, na planini Radan, kule Đavolje Varoši postojano prkose zubu vremena. Iako ovaj geomorfološki fenomen, nastao erozijom, nije jedinstven u svetu, najveći je i najdugotrajniji. Na Vlaškoj planini nedaleko od Zvonačke Banje nalazi se greben Asenovo Kale poslednje gnezdište surih orlova u Srbiji. Sa vrha Stare Planine moguće je uživajuti u valovitim belim oblacima koji su jedino vidljivo tlo pod vama. Ako posetite Povlen čućete legendu o Povlenskim kamenim kuglama, a neki bi vas meštanin mogao uputiti do jaruge u kojoj se one nalaze objašnjavajući da je u pitanju, smanjena predstava zemlje meseca i sunca. Stanovnici Rtnja, pričaće vam legendu o piramidi u srcu planine, a na planini Radan možete videti putokaz na kome piše „uzbrdna nizbrdica“, iluziju koji su mnogi objašnjavali. Planinski centri ujedno su i domaćini mnogih kulturnih i etnografskih manifestacija, pa je tako planina Rajac nadaleko čuvena po svojoj kosidbi.
Sve u svemu, Srbija je zemlja planina, ali svoje lepote nedovoljno koristi. Usluga najčešće nije na visokom nivou, a ljubitelji planina češće se odlučuju da posete Austriju, Bugarsku ili neku drugu bližu zemlju s obzirom da tamo za istu ili čak i manju sumu novca, možete dobiti viši standard nego u Srbiji.
Uopšteno gledano turizam u Srbiji je zapušten, i o pokretanju ove privredne grane već dugo se priča, dok se pravi rezultati još uvek čekaju.
Seoski turizam Srbije
Za sve koji vole duh nekih prošlih vremena, mir, odmor od brzog života i domaću hranu, seoski turizam je pravi izbor. U Srbiji razvoj seoskog turizma započeo je relativno skoro, i prave se koraci ka stvaranju autentičnog srpskog brenda kroz ponudu seoskog turizma. Prilikom posete seoskom domaćinstvu, velike su mogućnosti uživanja. Spontanost srpskih domaćina, trpeza bogata domaćim đakonijama poput čvaraka, kajmaka, suvog mesa, raznih sireva, slanine, šljivovice, pogače, meda, slatkog i ostalih poslastica, predivna priroda i niske cene karakterišu seoski turizam u Srbiji. Ovaj vid odmora specifičan je jer su i posetioci seoskih domaćinstava drugačijih prohteva od klasičnih. Luksuz tu nije na prvom mestu, već okruženje, ljubaznost domaćina i kvalitetna hrana. Ruralni ambijent, starih srpskih kuća, generacijama čuvani recepti, priroda na dohvat ruke, lov, ribolov, šetnje i sve u svemu neusiljenost i mir, odlikuju seoska domaćinstva i njihovu jedinstvenu ponudu.
Od severa do juga, preko istoka i zapada, oaze života, kakav novije generacije ne pamte, nude svoje lepote i zaboravljena uživanja. Vinski putevi, etno – sela i salaši čekaju da ugoste umorne od grada i buke, i opiju ih mirisima i ukusima detinjstva, zvucima kakvi su u gradu nepojmljivi i zaboravljeni. Svaki kraj Srbije oduševiće gosta, svojim lokalnim specijalitetima pa u Vojvodini posetioci mogu uživati u domaćoj šunki, paorskim čvarcima, slovačkom, kulenu, ribljim čorbama, čorbama sa flekicama itd. U centralnoj Srbiji gibanice, prebranac i pite su specijaliteti, kao i pileće i ćureće supe. Tradicionalna kuhinja zapadne Srbije, prepuna je zanimljivih jela, i gosti neizostavno moraju probati proju i projarice, crni hleb sa nekim od premaza, đuveč i punjene paprike, kao i nadaleko poznatu užičku lepinju. Istok je kako kažu i danas zaogrnut nekim misterioznim velom, koji posetioci dožive, ali ne umeju potpuno da opišu. U gastronomske specijalitete ovog kraja svrstavaju se sarme od jagnjećih iznutrica i listova vinove loze, uštipci, čorba ćisalica i bezbroj maštovitih jela sa paprikom kao glavnim sastojkom.
Ipak, hrana i odmor nije jedino što ovaj vid turizma nudi. Okružena planinama, rekama, šumama, jezerima, kulturno-istorijskim spomenicima, seoska domaćinstva interesanta su i onima koji poseduju avanturistički i istraživački duh, pa mogu biti dobra polazišta za izlete u okolna mesta, parkove, posete prirodnim lepotama i ostale vidove aktivnijeg odmora.
Mnogi će se složiti da nema ništa lepšeg od uživanja u prirodnom ambijentu, prijatnoj atmosferi, bogatoj trpezi i pravom domaćem piću, nakon čega je san daleko od škripe točkova i sirena samo još jedna stvar koju moderan čovek mora iskusiti. Jedinstveno iskustvo i neki predmet iz domaće radinosti, obavezno se ponesu natrag sa ovakvog putovanja, koje vredi daleko više nego što traži.
Banjski turizam u Srbiji
Više od 1000 izvora termomineralnih voda u Srbiji pravo je nacionalno blago, na kojem je niklo oko pedesetak banja. Banje su prirodni centri wellness i spa terpapija sve popularnijih u ovo moderno vreme. Lečenje i preventivne terapije lekovitim vodama, gasom i blatom specijalnosti su banja, a mnogi banje Srbije smatraju najvažnijom srpskom turističkom granom s obzirom na njihov ogromni zdravstveni potencijal, lokacije i turističke mogućnosti. Banje u Srbiji mahom se nalaze na obroncima planina, počev od dve banje na obroncima Fruške Gore ( Vrdnik i Slankamen), preko centralne, zapadne, istočne i južne Srbije, gde je to slučaj sa gotovo svim banjama. Ušuškane u bujne zelene šume, sa blagom klimom, mnoge su proglašene i klimatskim mestima i vazdušnim banjama zbog izuzetnog kvaliteta vazduha, koji pogoduje bolesnicima sa respiratornim problemima. Bolesti lokomotornog aparata, kože, kičme, reuma, neurološke bolesti i ginekološka oboljenja samo su neki od zdravstvenih problema koji se danas uz pomoć prirodnih terapija tretiraju u banjama.
Banje imaju dugačku istorijsku tradiciju, a u prirodnim lekovitim svojstvima ovog podneblja uživali su još i stari Rimljani o čemu svedoče mnoge rimske terme, čiji su ostaci pronađeni na prostorima današnjih banja.
Iako banje nisu dovoljno razvijene, iako je njihov potencijal nedovoljno iskoršćen, ipak je njihova ponuda obimna i sadržajna i nije ograničena samo zdravstveni turizam. Prirodna bogatstva okruženja u kojima se nalaze banje : planine, jezera, reke, pećine, prirodni fenomeni, kulturno-istorijsko obilje u vidu manastira, srednjevekovnih gradova i utvrđenja, spomenika, razne manifestacije, sportska takmičenja i kulturna dešavanja mogu ispuniti zanimljivostima, i prožeti avanturom boravak u ovim zdravstvenim centrima.
Nedovoljna razvijenost ove grane turizma, uslovila je i vrlo šarenolike cene, pa smeštaj može biti i na nivou evropskih banjskih centara i daleko jeftiniji, u tom slučaju sa naravno siromašnijim sadržajem i lošijim kvalitetom samog smeštaja.
Po posećenosti banje Srbije još uvek nisu ravnopravan pandan banjama susednih zemalja poput Slovenije i Mađarske. To je uslovljeno, daleko većom razvijenošću tamošnjih banjskih lečilišta u koja je uložen veliki novac. Taj nivo banje Srbije još uvek nažalost nisu dostigle, mada daleko od toga da nemaju šta da ponude i čime da se ponose. Neki od najkvalitetnijih peloida na svetu (lekovito blato), imaju srpske banje, kao i neke od najkvalitetnijih i najtoplijih mineralnih voda u regionu, ali kada je u pitanju dobar balans cena-kvalitet, još uvek je potrbno usavršavti ponudu.
Banjama Srbije predviđa se lepa budućnost. Određeni koraci ka modernizaciji već su preduzeti, i taj napredak uslovio je i veću posećensot srpskih banja u poslednje dve godine, pritom računajući i turiste iz zemlje kao i iz inostranstva.
Zemlja bogata istorijom, prirodnim lepotama i fenomenima, zemlja koja je dom mnogim endemskim i autohtonim vrstama, zemlja duge tradicije i očuvanog folklora, zemlja planina i jezera, zemlja močvara i ravnice, zemlja kontrasta, gostoljubivosti i dobre hrane, sve ono što Srbija jeste, dovoljan je razlog za dalje razvijanje i unapređivanje njenog turizma.
Do sada uglavnom lepa samo za sebe, ova zemlja će, mnogi se nadaju, uskoro otkriti svoje lepote i ostatku sveta i pokazati mu u čemu je sve ona posebna i nenadmašiva. Do tada o njenim lepotama, neki će pisati, a neki čitati, sve dok i drugima ne postane jasno zašto je Srbiju lako zavoleti.
