Najveći masiv i jedno od najlepših bogatstava Isotčne Srbije, Stara planina, predstavlja prirodnu granicu sa našim susedima – bugarima. Ona spada u grupu Balkanskih planina, koje formiraju takozvani Karpatsko-balkanski planinski luk, i koje se protežu od Crnog mora do Vrške čuke (istok-zapad). Njen najviši vrh – Botev, pripada Bugarskoj, i nadmorske visine je 2376. metara. Ali njen vrh Midžor ( 2169. metara) pripada nama i ujedno je najviši vrh Srbije. Ipak najpoznatiji njen vrh u našoj zemlji je Babin zub (1758. metara) i on je i te kako popularan zbog svojih skijaških terena. Stara planina sa svim svojim zavidnim visinama, vrhova preko 2000. metara dužine je oko 530 kilometara. Većina ovog planinskog sistema pripada Bugarskoj, dok njen manji zapadni deo pada u Srbiju. Najbliži grad, Knjaževac, je na svega 50-ak kilometara udaljenosti, dok je od Beograda, Stara planina udaljena preko 300 kilometara. Klima na ovom području varira – u zavisnosti na kojoj visini se nalazite zavisiće i klimatski uslovi. Jer nije isto naći se na 600, 1500, ili preko 2000 metara nadmorske visine. U principu klima koja vlada ovim područjem je umereno kontinentalna, ali ona obuhvata varijacije – subplaninske, prave planinske i visokoplaninske klime. Jedno je sigurno, na Staroj planini, na visinama od 1 000 do 2 000 metara, nekoliko meseci godišnje biće kvalitetnog snežnog prekrivača. U pitanju je, najčešće, 5 meseci godišnje, te kao takva – „snežna planina“ – poseduje sve uslove za izgradnju dugih staza koje pogoduju alpskom skijanju. Malo je poznato da ovaj moćni masiv nosi još jedno ime – Balkan, a legende kruže da je Balkansko poluostrvo upravo po noj i dobilo ime.
Čak 34% ukupne flore naše zemlje, svoje mesto pronašlo je upravo na ovoj prelepoj planini. Retkim vrstama izgleda prijaju ovi divlji, netaknuti uslovi, te je od 147 vrsta koje rastu ovde, čak 40 stavljeno pod zaštitu (prave prirodne retkosti). Među njima su: Kosovski božur, Planinski javor, Žbunasta jova, Stepski lužnjak, Patuljasta perunika… Bogatstvo šumskih regiona je takođe veliko, tu su: bukove , smrčeve, i hrastove šume… Ovo područje ne oskudeva ni u niskim žbunastim vegetacijama – subalpska smrča, borovnica, kleka… I životinjski svet Stare planina veoma je raznovrstan. Posebno se izdvajaju ptice, čak 213 vrsta ptica pronašlo je svoj dom, upravo ovde, pa nije nikakvo čudo što je ova planina ušla u registar područja od međunarodnog značaja za ptice Evrope. Kada je reč o sisarima, 60 različitih vrsta uživa u ovoj prirodi, među njima su divlja mačka – ris, veliki mrki medved, ali i dve veoma interesantne, i ne tako poznate: snežna volhunarica i tekunica. Obe ove životinja pripadaju redu glodara, i veoma su ljupkog izgleda. Snežna vohurica po svom izgledu i kretanju više podesaća na poznate „domaće“ miševe, a tekunice su vrlo specifične po svom polažju „svećice“ kada stoje uspravno na zadnjim nogama, posmatrajući okolinu. Obe vrste veoma su retke u našoj zemlji, a da ne govorimo o sivom sokolu koga možete videti da leti iznad ovih krajeva. Ukupan broj biljnih vrsta i podvrsta iznosi reko 1742, i kada uzmemo u obzir te brojke, i sagledamo zapravo koliko je raznog živog sveta na ovim prostorima, među kojima su mnoge retke i biljke i životnje, onda nas ne može začuditi to da je Stara planina postala i zaštićeni park prirode. Osim što je od međunarodnog značaj za ptice, ovaj teren je i primarno područje za leptire, takođe se nalazi na listi važnih međunarodnih biljnih područja, pa na „Pro geo“ listi značajnih mesta geološkog blaga u okviru Evropske asocijacije za konzervaciju geološkog naseđa… kao i na mnogim drugim listama organizacija koje se bave zaštitom ugroženih vrsta, ekologijom i prirodnim bogatstvima. Dakle, cela Evropa je prepoznala značaj Stare planine.
Popularnost i veliki broj poseta, Stara planina je najviše stekla zahvaljujući omiljenom zimskom sportu – skijanju. Najpoznatije staze na Babinom zubu su „Sunčana dolina“, „Markova livada“, „Konjarnik“ i „Jabučko ravnište“. Šta reći o tome koliki su potencijali ovog skijaškog centra kada je ovde postvljena prva ski gondola u našoj zemlji. O tome govori i novizgrađeni hotel „Stara planina“ koji po svom kvalitetu, parira vodećim Evropskim hotelima. Saza „Markova livada“ ima postavljeno osvetljenje, tako da je skijanje na Babinom zubu omogućeno i u kasnim večernjim satima. Svi uslovi za kvalitetno bavljenje ovim sportom ovde su omogućeni – instruktori, iznajmljivanje opreme, ski liftovi, gondola i udoban smeštaj. Naravno sa debelim snežnim prekrivačima Stara planina predstavlja raj i za snoubordere. Takođe ne treba zaboraviti njenu nadmorsku visinu, zbo koje zimski uspon na Midžor spada u ozbiljne uspone viskogorskog tipa.
Ali Stara planina predstavlja savršen izbor za odmor i u vrelim letnjim danima. Za one koji vole sportske aktivnosti tu su odlčne staze za planinarenje do najvišeg vrha naše zemlje – Midžora, svi koji vole planinski biciklizam ne smeju propustiti da se oprobaju na ovakvim usponima, a parglajderistima je ovo omiljeno mesto za uzletanje. Ima li šta lepše nego posmatrati sva te čudesa Stare planine iz ptičje perspektive? Za one koji vole nešto mirniji, odmor, ovde su fantastični uslovi za bavljenje ribolovom, ali i za berbu lekovitog i aromatičnog bilja. Nije rapostranjen podatak da se ovde nalazi i najviši vodopad – „Kopren“, u našoj zemlji čija visina prelazi 100 metara. To je zato što je on otkriven u skorije vreme. Pitate se – kako je moguće da jedno takvo čudo prirode nije otkriveno pre? Zato, jer je ovaj vodopad skriven u potpuno diviljim delovima ove ogromne planine i čak kada ste u njegovoj blizini i možete ga čuti, malo je verovatno da ćete ga pronaći. Ovaj bajkovit vodopad ušuškao se u netaknutim rajskim predelima i čuva svoj mir.
