Istorija Niške Banje
Teritorija današnje Srbije bogata je termomineralnim lekovitim izvorima koji su i u dalekoj prošlosti, bili poznati i korišćeni. Još u Antici, stari Rimljani, gradili su kupatila, bazene i kaptirali izvore, na kojima su se potom lečili, uglavnom njihovi povređeni legionari. Niška Banja, po prvi put se pominje 362. godine, mada se zna da su već u 2. veku, Rimljani koristili njene izvore i to u najvećem broju oni koji su joj bili najbliži, dakle stanovnici Naisusa i Medijane. Iako su to najstariji sačuvani podaci o korišćenju vode sa prostora Niške Banje, zna se da su na njenoj teritoriji postojala naselja počev još od praistorije. Park današnje Niške Banje, tokom Starog veka, bio je prekriven vilama, između kojih se nalazilo veliko kupatilo, koje su Rimljani posećivali radi lečenja termomineralnom vodom.
Kaptaža, koju su oni izveli nad glavnim vrelom i danas, više od 15 vekova kasnije, dobro služi. Zna se i da je rimski Naisus, grad podignut na obali Nišave, bio napajan vodom iz Niške Banje koja je u njega sprovođena mrežom keramičkih cevi.
U 5. veku, prilikom Velike seobe naroda, koja je označila velike migracije i izmenu demografske karte, dobrog dela tada poznatog sveta, Atila Hunski, opustošio je Nišku Banju, o čemu su nam sačuvani podaci. Period koji je usledio banju je poslao u senku, da bi, nakon nekoliko vekova, tačnije, u vreme kasnog srednjeg veka, na njenim ruševinama bile podignute stražare, čija je svrha bila zaštita glavnog carigradskog druma. U istorijskim izvorima, sa Niškom Banjom, ponovo se srećemo 1521. godine, tokom pohoda Sulejmana Veličanstvenog na Beograd. Tada je ovaj veliki turski vladar, na svom putu ka Beogradu i Beču, neko vreme proveo u Niškoj Banji.
Nakon toga, dugo je bila carski konak, a mnogi putopisci pisali su o snazi njenih izvora, divljini koja je skriva i mermernim bazenima, preživelim još iz vremena Rimljana.
Do sredine 18. veka, Niška Banja se pretvorila u uređeno naselje i u njoj su izgrađena i rekonstruisana kupatila hladne i tople mineralne vode. Tokom četvrte decenije 20. veka Niška Banja se ugledala mondenske banje evrope, i svoj rast i razvoj, prilagođavala trendovima, zbog čega je bila popularno odmorište politačara, bogatih trgovaca, fabrikanata, ali i običnog naroda. Druga faza izgradnje Niške Banje započeinje tek nakon Drugog svetskog rata, kada je više hotela renovirano i dovršeno ( primera radi Hoteli „Ozren“ i „Srbija“), a godine 1954. otvoren je „Inhalatorijum“, koji je bio prvi objekat tog tipa na području celog Balkana. Od tada se u Niškoj Banji intezivno gradilo. Vile, prodavnice, poslovnice, kafane i hoteli, proširili su turističku ponudu, ali i samu banjsku populaciju, te su to trenuci, kada je Niška Banja uspela da za sebe izbori, titulu jedne od najvećih i najposećenijih banja Srbije.
U okviru Niške Banje, nalazi se i „Kraljeva vila“, vila u kojoj je svojevremeno boravio kralj Aleksandar Karađorđević. Ovaj objekat podignut davne 1934. godine, obnovljen je sredstvima dobijenim od Vlade Republike Srbije.
Mada je meštani nazivaju „Kraljeva vila“ ova vila pripadala je Jovanu Todoroviću, dvorskom advokatu, a ime je dobila zbog toga što je Aleksandar Karađorđević u ovoj vili često boravio.
Geografski položaj Niške Banje
Niška Banja, nalazi se na jugoistoku Srbije. od grada Niša udaljena je svega 9, a od Beograda ukupno 250 km. Smeštena je nedaleko od magistralnog puta koji spaja Niš i Sofiju (Bugarska) pa nastavlja dalje prema Turskoj. Iz Beograda je najjednostavnije doći autoputem E-75. U njenoj neposrednoj blizini nalazi se ušće Nišave u Južnu Moravu. Iznad nje dostižući visinu od 808 metara, uzdiže se Koritnik, ogranak Suve Planine (1870 m).
Nadmorska visina Niške Banje iznosi 248 m., a kako je središnji deo samog naselja smešten na uzvišenoj zaravni, odatle se pruža impozantan pogled na kotlinu.
Indikacije i lečenje u Niškoj Banji
Bogatstvo Niške Banje sastoji se od 5 izvora lekovitih voda („Glavno vrelo“, „Suva Banja“, „Školska česma“, „Banjica“ i „Pasjača“) i prirodnog mineralnog blata – peloida. Dva od ovih 5 izvora (Glavno vrelo i Suva banja), spadaju u topla radioktivna vrela, a Niška Banja je zbog njih smeštena među najradioktivnija srpska prirodna lečilišta.
Ova dva izvora, razlikuju se po temperaturi i kapacitetu vrela., dok oba izvora izbijaju iz krečnjaka. Glavno vrelo je snažan izvor, čija je prosečna izdašnost oko 50 litara u sekundi, dok je njegov maksimum oko 120 litara u sekundi. Suva banja, s druge strane, je promenljivog kapaciteta, koji je u rasponu od 14 do 42 litara u sekundi. Temperatura Glavnog vrela iznosi 39 ̊C, pa ne poguduje svim bolesnicima. Ipak u periodu topljenja snega, temperatura ovog vrela, ume da se spusti i na 28 ̊C. Ova voda je visokomineralna i sadrži natrijum, kalcijum, magnezijum i kalijum, kao i više različitih anjona, od kojih su najzastupljeniji hidrokarbonat, sulfat, hlor i nitrat. Suva banja, je hladnija, ali ima i veće količine olova i bakra, dok je u njoj moguće naći i tragove urana. Dve česme daju radioaktivnu vodu, a najradioaktivnija voda je voda Školske česme, čija je temperatura 17, 2 ̊C. Sve izvorske vode Niške Banje su radioaktivne, i ujedno bogate gasovima.
Indikacije za lečenje u Niškoj Banji, shodno njenim lekovitim svojstvima su :
- bolesti lokomotornog aparata (zapaljenski, vanzglobni, degenerativni i metabolički reumatizam, sistemske bolesti vezivnog tkiva, osteoporoza)
- kardiovaskularne bolesti (koronarna bolest, arterijska hipertenzija, srčane mane, bolesti perifernih krvnih sudova)
- rehabilitacija bolesnika posle ugrađivanja endoproteze kuka i kolena
- posttraumatska stanja
- stanja posle oštećenja centralnog i perifernog motornog neurona
- zapljenski i funkcionalni sterilitet
- bolesti respiratornih organa
- stanja posle hirurške revaskularizacije miokarda, kao i stanja nakon operacija na otvorenom srcu
Lečenje se sprovodi različitim vidovima primene balneoterapije i to: kupanjem u radioaktivnoj vodi, ispijanjem mineralne vode, kao i inhaliranjem, a tu su i kinezi terapija, elektro terapija i terapija peloidom. Vode Niške Banje su kontraindicirane za tuberkulozu, akutne zarazne bolesti, teža oboljenja srca, kao i bolesti bubrega i nervnog sistema.
Niška Banja smeštaj
Niška Banja je jedna od najvećih, najpoznatijih i najposećenijih banja Srbije, te kada je smeštaj u pitanju, njega je moguće naći u hotelima, apartmanima, odmaralištima i zdravstvenim ustanovama, koji su podjenako razvijeni. S obzirom da je osnovna delatnost Niške banje zdravstveni turizam, u njoj postoje tri stacionara “ Radon”( raspolaže kapacitetom 310 postelja rasporedjenih u 1/1, 1/2, 1/3 sobama i apartmanima i lux-apartmanima), “Zelengora” (160 ležaja rasporedjenih u 1/1, 1/2, 1/3 sobama) i “Terme” (102 ležaja rasporedjena u 1/1, 1/2, 1/3 sobama i apartmanima) , koji su deo Instituta za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju reumatičnih i kardiovaskularnih bolesti.
Niška banja raspolaže sa tri hotela “Srbija”, “Ozren” i “Partizan”, a kada je privatni smeštaj u pitanju gostima su na raspolaganju vile, apartmani, sobe i pansioni. Privatni smeštaj u Niškoj Banji kategorije je 2, 3 ili 4 zvezdice.
Rekreacija i izleti u Niškoj Banji
Geografski položaj Niške banje zaslužan je za mnoštvo zanimljivih izleta, na koje je moguće otići kao njen gost. Jelašnička i Sićevačka, dve impozantne klisure, nalaze se u krugu od svega tri i pet kilometara od Banje, i za sve ljubitelje aktivnog odmora i prirode, dragulj su podneblja koji se ne treba propustiti. Cerjanska pećina nalazi se severno od banje, i nedavno je istražena, a njen kanal dug je preko 4 km. Manastir Sićevo podignut u 14. veku, nalazi se u Sićevačkoj klisuri, a u neposrednoj blizini banje nalaze se još dva manastira : Sveta Petka i Sveti Pantelejmon. Ljubitelji istorije mogu posetiti Ćele kulu, koja se nalazi između Niške banje i grada Niša. Ova kula je spomenik prvog srpskog ustanka, a nastala je od lobanja, palih pomoravskih vojnika, predvođenih Stevanom Sinđelićem, koji je, videvši da nemaju izlaza, u vazduh digao barutanu, koja im je služila kao uporište. U kulu je uzidano 950 srpskih glava. Samo mesto okršaja između vojske Stevana Sinđelića i Turaka- brdo Čegar nalazi se na svega 6 km severno od Niške banje. Tu je takođe i antička Medijana, mesto koje je služilo kao letnjikovac rimskom imperatoru Konstantinu i bogatim ljudima koji su naseljavali antički Naisus.
Na posletku sam grad Niš, svega 9 km, udaljen od Banje, svojevrsna je atrakcija, prepuna kulturnih i zabavnih sadržaja, te posetiocima Niške Banje nema razloga da bude dosadno. Oni koji vole aktivan odmor mogu uživati u velikom broju različitih sportskih sadržaja u samoj banji poput tenisa, fudbala, rukometa, odbojke, jahanja (koje se održava kako u otvorenom tako i u zatvorenom prostoru), kuglanja itd. Sama banja, lepo je uređena, njen park, obuhvata 5 ha zemljišta, a osim njega tu je i park-šuma Koritnik, sa uređenim trim stazama. Klima je umerno-kontinentalna, dakle izuzetno prijatna i blagotvorna. Iz Niške Banje moguće je i posetiti Bojanine vode izletište na Suvoj planini, odakle se može planinariti, obeleženim planinarskim trekovima različite težine.
Sve u svemu, Niška Banja, nudi kvalitetan odmor kako za one koji dolaze da leče zdravstvene problem, tako i one, koji dolaze da odmore i uživaju.
