I najmanje dete u Srbiji čulo je za ovu planinu, ovde se deca u letnjim periodima vode na ekskurzije, a zimi na zimovanje, ljubitelji zimskih sportova te hladne mesece tokom godine najčešće provode ovde – na Kopaoniku. Ova planina je najveći skijaški centar u našoj zemlji bogat raznovrsnom faunom, čija istorija je ostavila u nasleđe i mnogobrojne spomenike. Ova „Srebrna planina“ kako još imaju običaj da je nazovu ima veliki broj vrhova od kojih je najveći i najpoznatji Pančićev vrh sa nadmorskom visinom od 2017. metara, ima zaštićeni deo koji nosi ime Nacionalni park Kopaonik, ima veliki skijaški kompleks sa mnoštvom uređenih staza, ima mnogobrojne manastire i kulturne spomenike, ima banje…ima sve, jer je Kopaonik zapravo najveći i po nekima najlepši planinski masiv zemlje Srbije. On se pruža od severozapada ka jugoistoku dužinom od oko 80-ak kilometara, širine u središnjem delu od oko 40-ak kilometara. Među najpoznatije vrhove ovog palninskog masiva spadaju: Pančićev vrh (2017 metara nadmorske visine), Gobelja (1834 metara nadmorske visine), Karaman (1934 metara nadmorske visine), Oštro koplje (1789 metara nadmorske visine), Čardak (1590 metara nadmorske visine)… Reke koje okružuju „Srebrnu planinu“ su: Jošanica i Koznička reka na severu, Rasina i Toplica na istoku, Ibar i Sitnica na zapadu i Lab na jugoistoku. Zbog malih padavina tokom godine, na ovom području nema velikih reka, ali je kraj bogat malim rekama, potocima, kao i izorima mineralne vode. U blizini se nalazi nadaleko poznata Jošanička banja, koju zbog svojih lekovitih prirodnih bogatstava još nazivaju i „Zelena vrata Kopaonika“. Pored Jošaničke banje koja je poznata i po tome što ima najtoplije izvore u našoj zemlji, čija temerpatura je oko 78°C, tu još i prelepa Kuršumlijska banja, i nešto manje poznata Lukovska banja. Nešto dalje, ali opet u regionu ove planine su i čuvene banje: Vrnjačka banja i Mataruška banja. Da ovaj predeo sam po sebi nije ispunjen netaknutom prirodom i bogat prirodnim lekovitim faktorima ne bi ni ovih banja bilo – stoga je ova planina izuzetna po mnogim svojim odlikama. Najčuveniji izvori na samom Kopaoniku su: Pajino preslo, Javor česma, Marine vode, Kazanovske bačije, Krčmar voda. Pored nadimka „Srebrna planina“ koji je najverovatnije dobio zbog snega koji veći deo godine svetluca na njegovim vrhovima, možete čuti da Kopaonik zovu i „Sunčana planina“, odnosno „Planina Sunca“ zbog velikog broja sunčanih dana tokom godine (dvesta). Njegovo zvanično ime, poteklo je od davnina, a nastalo je zbog velikog broja rudnih bogatstava koje se iskopavalo baš tu. Njegova strukutra je i dalje veoma raznovrsna, stene koje obitavaju na ovoj planini različite su starosti, ali i uzroka nastanka. Kopaonička rudna oblast bila je ogromna i brojala je više rudnika, oni su bili posledica vulkanskih aktivnosti na ovom području. Rude koje su se vadile iz ovih rudnika bile su: olova, cinka, gvožđa, srebra, zlata… ali i rude nekih retkih minerala poput: fluorita i azbesta.
Kada je reč o klimatskim karakteristikama ove masivne planine, ona im odlike i primorske i kontinentalne klime. Zbog njene „otvorene“ građe, ova planina nema uslove za gomilanje oblaka, te su sunčani dani daleko brojniji. Nema ni preterano niskih tempertaura, jer se hladan vazduh zadržava u dolinama koje je okružuju. Ako želite da i preko zime dobijete preplanuli ten, barem na licu, onda je boravak na ovoj planini idelano mesto za Vaše zimovanje, a ako pri tome umete da skijate, onda verovatno znate već kako to sve izgleda. Pored toga što je srednja temperatura „Srebrne planine“ 3, 7°C, da je reč o jednoj ozbiljnoj planini svedoči broj snežnih padavina koje mogu trajati i do 230 dana godišnje. Snega može biti od kraja novembra pa sve do meseca maja – pravi raj za ljubitelje snežnih čarolija.
Flora i fauna koju poseduju pravi su izazov sa sve prirodnjake, naučnike i botaničare. Ova prelepa planina ispunjena je raznovrsnom vegetacijiom – drvećem (hrast, grab, cer, bukva, beli jasen, divlja Jaruška, jela, lipa, klen) zeljastim biljkama, cvećem, žbunovima, pečurkama, mahovinom, lišajevima… mnogim endemskim vrstama i lekovitim travama poput Majčine dušice, Hajdučke trave, Kantariona, Pančićeve potočarke, Kopaoničke Ljubičice, Kopaoničke čuvarkuće…A, ako se bavite planinarenjem onda verovatno znate kako izgleda biljka koja nosi naziv Runolist, a ima je na ovoj neverovatnoj planini. Pored toga što pripada redu retkih endemskih vrsta, ova biljka ima cvet koji je simbol planinara. S obzirom da je u pitanju veoma retka biljka planinarska pravila nalažu da se ona ne bere…ovaj planinarski simbol redak je i dragocen stoga ga ne bi trebalo uništavati. Kopaonik je bogat i borovnicama, te se ovde svake godine održava čuvena manifestacija „Dani borovnice“ gde svi domaći proizođači predstavljaju svoje proizvode od ovog slatkog bobičastog voća.
Pored raznovrsne flore „Planina Sunca“ bogata je i faunom. Nekada kada su uslovi to dozvoljavali, i kada nije bilo toliko lovaca, ovaj prostor naseljavali su medvedi, kune, vidre, jeleni, risevi, vukovi, divlje mačke, sokolovi, kune, ušaste sove, lisice, zečevi… Danas se na ovoj planini za svoj opstanak bore: vukovi, lisice, zečevi, srne, i pojedine vrste ptica. Mngobrojni brzi potoci pružaju dom pastrmkama, a sibirski skakavac je svoje mesto pronašo u višim delovima.
Kopaonički kraj bogat je kulturno istorijskim spomenicima, na njegovom najvišem vrhu – Pančićevom vrhu, koji je dobio ime po našem najpoznatijem botaničaru Josifu Pančiću, nalazi se njegov mauzolej. Nažalost ovaj spomenik oštećen je prilikom NATO napada na našu zemlju. Kulturno i istorijski najvažniji spomenici, ipak su manastiri, a u okolini Kopaonika nalaze se sledeći: Studenica, Žiča, Sopoćani, Đurđevi stupovi, Petrova crkva, Manastir Gradac, Pavlica. Neki se nalaze kod Novog Pazara, neki kod Raške, kod Kraljeva…sve u svemu u blizini „Srebrne planine“. Tu su naravno i ostaci srednjovekovnog manastira Crkvine kod Nebeskih stolica, koji se nalaze nešto ispod Pančićevog vrha. Pored manastira, brojni su i drugi spomenici, poput: Turskog kupatila koje se nalazi u Jošaničkoj banji; Spomenici iz oslobodilačkih ratova ( Đački grob, Raskrsnica, Spomenik na Mramoru); ostaci srednjovekovnih rudnika ( Suvo Rudište, Gvozdac, Bela reka, Brzeća reka, Smokovska reka, Kadijevac); ostaci srednjovekovnog puta Kukavica; crkva Svetog Petra i Pavla (Kriva reka)…
U želji da što bolje dočara lepote koje nudi Kopaonička priroda, narod je smislio sledeću priču o Dušanu Silnom koja slikovito opisuje čari ove palnine.
Legenda o Dušanom Silnom
Vrelog avgusta meseca, davne 1336.godine sa svom pratnjom i svitom na masivnu planinu Kopaonik stiže car Dušan Silni. Domaćini su znali da je car u pitanju i želeli su ga da ga što bolje ugoste, ali nisu mogli izneti ništa drugo do ono što svu već imali, i čime su se i oni sami svakodnevno gostili. Na velikom stolu postavil su jagnje sa ražnja, zrelo grožđe iz Župe, hladno i oporo domaće vino, i najsočinije trešnje iz Jošaničke banje. Car Dušan našao se u čudu, i nije mu bilo jasno odakle svo to silno bogatstvo na trpezi u ovo doba godine. Ljubazni domaćini rekoše mu da se ovce u ovom kraj zbog dugačke i hladne zime kasno jagnje, takođe zbog hladnog perioda trešnje kasnije sazrevaju, grožđe u Župi ima običaj da porani, sneg koji se zadržava i u letnjim mesecima omogućava osvežavajuće hladno vino. Iako se domaćini nisu ništa specijalno potrudili već su izneli za njih uobičajnu hranu, car je bio oduševljen njihovim ugostiteljstvom. Ljudi ovih krajeva jednostavno umeju da iskoriste prirodno bogatstvo koje im je pruženo.
Nekada je stočarstvo bilo glavno zanimanje mešatana ovih krajeva, a sada malo po malo to sve više počinje da biva turizam. Kao što je po legendi i car Dušan Silni umeo da prepozna draži ovog mesta, tako isto su počeli da prepoznaju i ostali ljudi iz drugih krajeva. Na Kopaoniku ima više hotelskih smeštaja, ali i onih privatnih. Kada je u pitanju letnja sezona nije toliko teško pronaći smeštaj, ali ako želite to da uradite u jeku skijaške sezone koja veoma dugo traje, možet naići na poteškoće – ovde je najčešće sve unapred rezervisano. Da ne govrimo o dočeku Nove godine. Kada se kaže skijanje, u našoj zemlji se odmah misli na ovu „Srebrnu palaninu“ ali ona nudi raznorazne aktivnosti i za posetioce koji se na bave ovim sportovima. Tu su raznorazni organizovani izleti, ali i adrenalinske aktivnosti poput: splavarenja Ibrom – izlet koji uključuje i obilazak srednjovekovnog grada Magliča; foto-safari; paraglajding; vožnja „mountain bike“… Za obožavaoce vrhunskog kvalitetnog vina tu je i obilazak slavne Aleksandrovačke župe, za koju su znali još i stari Rimljani. Nema ko je nije posetio od značajnih ličnosti iz istorije i srednjovekovnih vladara naše zemlje.Ovaj izlet omogućava posetiocima posete podrumima i muzejima vinarstva, i naravno degustaciju nekog od veličastvenih uzoraka vina. Takođe za sve one koje zanima obilazak kulutrno-istorijskih spomenika postoji mogućnost obilaska manastira Studenica i Sopoćani, i ostalih srednjovekovnih spomenika… Pored skijaša, ljubitelja adrenalinskih sportova, poznavaoca vina, ova planina nudi nešto i za planinare i ostale ljubitelje prirode, a to su pešačke ture do Pančićevog vrha, Velike Gobelje, Suvog vrha…ali i organizovana branja slasnog šumskog voća – borovnica, malina, kupina i jagoda. Ova „Planina Sunca“ iskoristila je svu svoju veličanstvenu prirodu, sve svoje zimske i letnje potencijale i napravila jedan ozbiljni turistički centar. Zahvaljujući njemu, mladi u našoj zemlji imaju mnogo magućnosti da se upoznaju sa pravim vrednostima – da nauče da cene boravak u planini i svež vazduh, da se upoznaju za zimskim sportovima kao i sa jednim delom naše istorije.
