Jugozapadnu Srbiju krasi jedan golema planina, čije se lepote upoređuju sa Švajcarskom, a koja simbolično nosi ime – Golija. Ona spada u Dinarski planinski sistem, i pripada njegovoj unutrašnjoj zoni. Ovaj planinski masiv dužine je preko trideset kilometara, a pruža se u pravcu zapad–istok, i svojim oblikom nalikuje na latinično slovo „S“. Najbliža gradska naselja su: Novi Pazar – 32 kilometra severno, i Ivanjica – 40 kilometra jugozapadno. Njen najviši vrh zove se Jankov kamen i nalazi se na nadmorskoj visini od 1833. metra. Postoji legenda o tome kako je ovaj vrh dobio svoje ime… Danima kada je vidljivost pogodna, sa Jankovog kamena možete uživati u prelepom pogledu na Komove, Prokletije, Kopaonik, Zlatar… Ostali poznati vrhovi su: Odvraćenica (1674. mnv), Tičar (1492. mnv), Crni vrh (1795. mnv), Bojovo brdo (1748.mnv), Radulovac (1725.mnv) , Čardak (1688.mnv), Jadovita (1560.mnv), Kulina (1642.mnv)..a
Legenda o Janku i Rajku (Jankovom kamenu i Rajkovom potoku)
Nekada davno živela su dva pobratima – Janko i Rajko. Kao i svaki mladi momci voleli su da se dokazuju i stalno su jedan drugom zadavili nekakve izazove. Budući da su živeli u prelepim krajevima masivne Golije, ideja za sportske izazove bilo je mnogo. Jednom, njih dvojice se opkladiše ko će prvi da iznese veliki kamen na vrh planine. Rajko koji je bio temperamentnog duha i pun takmičarskog žara, opijen izazovom nije obraćao pažnju na taktiku, već je zapeo iz petinih žila i počoe da trči uz brdo. Pred sam kraj uspona, nadomak vrha, on se saplete o jedan kamičak, i kamen koji je nosio ispade mu i skotrlja se sve do potoka. Janko koji je bio nešto pitomijeg karaktera i sklon takticiranju, svoj kamen nosio je lagano, ali je bez problema izašao na vrh. S obzirom da je samo on izneo kamen, ivojevao je pobedu. Otuda i ime najvišeg vrha Golije – Jankov kamen, po Jankovoj zasluzi i pobedi. Ali ni Rajko nije prošao nenagrađeno – potok u koji se otkotrljao njegov kamen danas nosi ime Rajkov potok. Priča se da je od tog izazova Rajko smirio svoju narav, jer kada god bi pogledao u vrh ili u potok setio bi se da ne vredi „ići glavom kroz zid“ i da se u svako takmičenje treba upustiti sa razmišljanjem i dobrom taktikom.
Pored Jankovog vrha poznat je i Crni vrh, čija nadmorska visina nije mnogo manja i iznosi 1795. metara i vrh Odvraćenica sa svojih 1674. metara nadmorske visine. I ovaj vrh ima zanimljivu priču o tome kako je dobio svoje ime. Naime, u neka starija vremena meštani Novog Pazara i meštani Devića nikako nisu mogli sa se dogovre na koju stranu treba da se usmeri da teče reka Studenica koja izvire na ovom vrhu. U toku svojih prerpirki oni su stalno menjali tok ove rečice… Kad su se umorili od silnih svađa, na um im pade ideja da u cik zore stave krasnog pevca pored izvora, pa kud se on zaputi, na tu stranu da ostave tok vode. Ali Devićani, bejahu mudriji i vođeni željom za dobitkom, te oni u kasne sate po mesečini razbacaše kukuruz od izvora ka njihovom kraju. Važni pevac, s prvim jutarnjim suncem pođe kljucajući zrnevlje i spusti se do Devića. Otuda je i Studenica odvraćena ka Devićima, a ovaj prelepi vrh sa koga izvire Studenica nosi ime Odvraćenica.
Ova prostrana planina poznata je po jednoj izreci koja je prati, a koja glasi: „Ne zna Golija šta je delija“. Ova izreka služi da opiše koliko je moćna ova planina u svoj svojoj veličini, sa izuzetno hirovitom klimom i gustim šumama…kažu da je prelazak preko nje izrazito zahtevan, te da se bez dobrih konja, ili pak nekog terenskog vozila ne treba upuštati u taj poduhvat…samo najbolji među planinarima je obilaze. Golija je takve geološke strukutre, da ona ne upija vodu mnogo, te se zbog velikih i čestih padavina formiraju jaki vodeni tokovi. Kada je reč o njenim hidrološkm karakteristikama, poznato je da je ona bogata podzemnim vodama te da na njoj izvire preko 100 izvora. Prekrivena je velikim pojasevima raznih šuma, tako područje bukove šume zauizma ogroman prostor i to na različitim visinama (od 500 metara pa naviše) a ima je i na Crnom vrhu (1795.metara). Ispod bukovih šuma nalazi se područje prekriveno veliki hrastovima, a ispod njega prekrasan pojas mešovitih bukovo-smrčevih i bukovo-jelovih šuma. Iznad visina Cnog vrha raste jedino smrča.U okviru ove masivne planina, koja je ispunjena mnogim prirodnim bogastvima, i zaštićenim biljnim vrstama, nalaze se čak tri rezervata prirode zaštićena zakonom. U njih spadaju i navedene šume.
Priča se da je njena klima neverovatno oštra i nepredvidiva. Lenji meseci nisu izrazito topli već poprilično sveži, a zime su veoma hladne. Debeli snežni prekrivač voli dugo da boravi ovde, ponekad čak i do juna meseca. Meštani ovih krajeva govore nestvarne priče o golemim zimskim padavinama. Jedne godine su divlje svinje prešle preko žičane ograde koja je visine dva metra, a dešava se da na proleće kada otopli malo, na vrhovima bukvi nalaze razne alatke i oruđa za oranje. Viši delovi Golije ispunjeni su pašnjacima. Ovde se uzagaja krompir – tkz.Golijski krompir koji je nadaleko čuven – žitarice, maline i druge voćke…
Čuveno Daićko jezero, poznato i pod drugim imenom – Tičar, od skoro je i ono postalo specijalni rezervat prirode. Zanimljivost jezera je što nema konstantnu veličinu, nego se malo po malo smanjuje zbog guste trave koja ga okružuje i sve više izrasta. Nalazi se visoko na 1 500. metara nadmorske visine, i nastalo je prirodnim putem. Obilne padavine koje su veoma česte na ovom prostoru formirale su veliko udubljenje koje je stiglo do izvora podzemnih voda. Ove podzemne vode i učestale padavine održavaju ovo jezero. Trouglastog je oblika, dužine imeđu 10 i 15 metara, koje varira. Oivičeno je prekrasno i bujnom četinarskom šumom. U hladnim zimama koje su na ovom prostoru veoma izražene i ovo jezero poprima svoj zimski izgled – biva prekriveno čvrstim slojem leda i snega. Za ovo mesto se takođe vezuju mnoge bajkovite priče. One su nastale iz želje meštana da što lepše i atraktivnije opišu ovu doista divnu turističku atrakciju i idealno mesto za izlete. Pa tako pripovedaju da je ono dom za najlepše gorske vile. Ali i mračne priče kruže o njemu, kao na primer priča da su se tu udavili veliki svatovi i da se od tada odigravaju neobične stvari. Međutim, sve su ovo samo legende koje su potpuno nepotrebne da bi privukle pažnju posetilaca, jer sâmo jezero i njegova lepota govori za sebe. Sâmo mesto na kojem se nalazi izuzetno je prijatno, i atraktivno za sve zaljubljenike u prirodu i planinare. Meštani su odabrali njegovu obalu za održavanje narodnog sabora – svake godine 21-og jula na dan Svetog Prokopija. Ali to nije jedino jezero koje ukrašava i uvećava bogatstvo ove magične planine, tu je i Nebeska suza u Okruglici. Ispunjeno je vodom iz podzemnih izvora, a posebno je po tome što je nastalo nešto nakon velikog zemljotresa u Rumuniji koji se odigrao osamdesetih godina prošlog veka. Obzirom na njegov nastanak, simbolično je i ime koje su mu meštani nadenuli. Tu nije kraj kada je reč o jezerskim bogatsvima Golije, tu je i tkz. Košaninovo jezero, koje se nalazi ispod vrha Crepuljnika na Jelaki. Ono takođe ima svoju posebnu odliku, jer je na Goliji svaka prirodna lepota jedinstvena i specifična. Košaninovo jezero neobično je po tome što kada su velike padavine njegov nivo vode opada, a kada je izrazito sunačano on raste. Nažalost ono se ne održava i u potunosti je obraslo tresavskom vegetacjiom i dugačkom travom. Ali kao takvo deluje kao jedan netaknuti biser prirode. Ime je dobilo u čast velikog botaničara, koji je potekao sa ovog područja, akademika dr. Nedeljka Košanina.
U krajevima Golije rodio se najveći srpski prosvetitelj i arhiepiskop, Sveti Sava. Rođen pod imenom Rastko Nemanjić, bio je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje. On jedan od najznačajnih ljudi za srpsku nacionalnu istoriju, ne samo zbog svojih književnih dela, već i graditeljskih. Na Svetoj Gori osnovao je manastir Hilandar, a kod nas manastir Žiču. Izgleda je prelepa priroda ispunila dušu Svetog Save, jer i u mladim godinama nije delio ambicije njegove braće za vladavinom, već kreće drugim putem – Božjim putem mira. Rimski most iz perioda Nemanjića jedan je od glavnih simbola Golije i njenih najatraktivnijih kulutrno-istorijskih spomenika. U pitanju je jednolučni most dužine oko 14 metara, i širine oko 2,5 metra. Veoma je lep, a zbog istorijske vrednosti u skorije vreme je restauriran i konzerviran. Nalazi se na svega 17-ak kilometara od Ivanjice. Pored ovog mosta Golija je prepoznatljiva i po slapovima na reci Izubri, rekama Studenica i Moravica, po pomenutim jezerima (Daićko jezero, Nebeska suza, Košaninovo jezero), i naravno po bujnim četinarskim šumama čija su stabla stara više od jednog veka, prašumskog tipa. Više od 100 vrsta lekovitog bilja raste na proplanicima Golije, a šumski plodovi su na svakom koraku.
S obzirom na njene potencijale, turizam se jako sporo razvijao na ovoj planini, sve do pre nekih 10-ak godina, kada je akcenat stavljen na sve popularnije zimske sportove. Tako, je Golija dobila prve savremene ski-staze, žičare… Obzirom na njenu klimu i snežne padavine čiji prekivači jako dugo traju, Golija je idelano mesto za razvoj skijanja. Ali, ona je savršena i za turističke izlete u letnjim sezonama, s obzirom na prirodne lepote, rezervate, neobična jezera, neverovatne šume, lekovite biljke, kuluturno-istorijske spomenike i legende koje kruže… Za svoje posetioce nudi dva veća hotela – hotel „Golijska reka“ sa Ivanjičke strane i hotel „Golija“ na Odvraćenici. Pored toga postoji ugostiteljski smeštaj u mnogim seoskim domaćinstvima, kao i privatni smeštaj u Ivanjici. Ukoliko mislite da Vam je to daleko, nemojte se previše brinuti, jer su turističke organizacije obezbedile svakodnevni autobus koji od centra Ivanjice vozi skroz do vrha Golije. U zavisnosti od sezone i broja turista, linije se povećavaju, a putevi se redovno održavaju prohodnim. Boravak u nekom od seoskih domaćinstava je nezaboravan doživljaj, a domaći specijaliteti koje tu možete okusiti ne nude se više nigde u svetu. Ukoliko se odlučite na posetu ovoj moćnoj planini, ne zaboravite da probate pastrmku potočaru, sladak šumski med, i vrganj na žaru…ovi ukusi će Vam ostati večno utisnuti u sećanje, i zvaće Vas u ponovni obilazak. Jedna od specijalnih i atraktivnih ponuda je provod za Novogodšnju noć u ušuškanoj planinskoj kući, daleko od gradske buke.Ukoliko Vam je želja da u Novu Godinu uđete u kontaktu sa prirodom, eto Vam idealne ideje. Kada se sagledaju sve njen karakteristike nije uopšte neobično što je ona jedini specijalni rezervat biosfere pod zaštitom UNESCO-a u našoj zemlji.
Može se slobodno reći da kada se kaže planina u Srbiji da se misli na Goliju. Jednostavo, ovaj veliki masiv ima sve što bi jedna prava planina trebalo da ima: jezera, reke, neverovatne guste šume, zaštićene rezervate, raznovrsno lekovito i obično bilje, najlepše šume smrče, atraktivne planinarske staze, razvijene letnje i zimske sportove, veliki izbor smeštaja… Na svega 250 kilometara od glavnog grada naše zemlje, Beograda, pronaći ćete „Srpsku Švajcarsku“…šta čekate?
