Pozorište kao institucija, umetnost i iluzija
Zašto pozorišta nagone milione ljudi širom sveta da posećuju predstave i da uživaju u najbolje napisanim pozorišnim komadima i u glumačkom umeću izvodjača?
Pozorišta čine da iskusimo stvari koje ne bi inače mogli u našim životima prepunih žurbe i obaveza. Pozorišta obogaćuju naš intelekt i hrane naš um zadovoljstvima terajući nas da razmišljamo o karakterima koje glumci dočaravaju na sceni.
Pozorište predstavlja veliko intelektualno iskustvo koje podstiče kreativnost i analitičko razmišljanje, to je stimulans na akciju koja se odvija na sceni.
Pozorište je institucija kulture koja hrani naše iluzije i čiji koreni sežu 2500 godina u prošlost. Smatra se da je pozorište nastalo iz ritualnih aktivnosti, iz takozvanih svetih misterija i religijskih procesija, a kao institucija kakvu je mi znamo, javlja se u VI veku p.n.e. u antičkoj Grčkoj, u Atini.
Nastajanje pozorišta u Srba
Pozorišna tradicija kod Srba je duga više od osam vekova, ali nije bila bez prekida. U srednjem veku uloga pozorišnih predstava je bila zabavljačka, pa se u tekstovima iz XIII veka govori o zabranjivanju crkve vernicima da posećuju predstave zbog nepristojnih reči i pesama. Tadašnje predstave su bile improvizacije na otvorenom, bez pisanih tekstova.
Prva moderna srpska predstava je održana 1734. u Sremskim Karlovcima i to bila školska predstava, Traedokomedija ruskog učitelja Manuila Kozačinskog (1699-1755), koji je pomagao i opismenjavao Srbe u Austrougarkom carstvu.
Pravi začeci pozorišne umetnosti počinju radovima Joakima Vujića (1772-1847) koji se smatra ocem srpskog teatra. On je u Pešti krajem avgusta 1813. izveo svoju predstavu Kreštalica sačinjenu prema delu Augusta Kocebua. U toj predstavi su glumili odrasli ljudi, a ne deca kao u školskim predstavama.
Prvo pozorište u Beogradu su 1841. godine osnovali Atanasije Nikolić i Jovan Sterija Popović, i bilo je poznato kao teatar na Djumruku. Trajalo je samo godinu dana zbog bune protiv Mihaila Obrenovića, koji je često svraćao u to pozorište.
Kada je Mihailo Obrenović ponovo došao na vlast započeo je izgradnju Narodnog pozorišta 1968., ali zbog atentata nije doživeo početak gradnje, pa je kamen temeljac položio knez Milan. Gradnja je završena 1869. a iste godine 30. oktobra je održana i prva predstava Posmrtna slava kneza Mihaila.
Pozorišta u Beogradu
Po osnivanju Narodnog pozorišta u Beogradu su do današnjih dana osnovana i brojna druga, od kojih su najpoznatija Atelje 212, Zvezdara teatar, Pozorište na Terazijama i Bitef teatar koji je stavio Beograd na pozorišnu mapu sveta svojim internacionalnim pozorišnim festivalom svetskog renomea.
Profesionalna dečija pozorišta namenjena najmladjima, kao recimo Pozorištance Puž ili Malo pozorište Duško Radović i druga, obradjuju najraznovrsnije teme prilagodjene dečijem uzrastu, od poznatih bajki, preko obrada popularnih diznijevih crtaća pa do modernih tekstova najpoznatijih svetskih pisaca za decu.
Pozorišna scena u Beogradu obiluje predstavama, i u 21 pozorištu i tri nezavisna teatra možete u pozorišnoj sezoni, koja traje od oktobra do juna, pogledati razne predstave živih likova i scena, predstave koje su oličenje uverljivosti, dramatičnosti i emotivnosti.