Kultura kao identitet
Kultura jednog naroda predstavlja celokupno njegovo znanje koje se prenosi kroz istoriju, i predaje narednim generacijama. Kultura kao pojam je nešto što ne možemo videti golim okom, ali je možemo posmatrati u ponašanju ljudi oko nas i u spomenicima i zdanjima koje su naši preci ostavili iza sebe.
Kulturu čini nasledje iz prošlosti sa kojim mi živimo danas i koje ćemo preneti našim potomcima, zaveštanje koje je izvor života i inspiracije.
Dve najvažnije stvari koje definišu kulturu nekog prostora ili zajednice su jezik i religija, ali kulturu čine i odredjeni sistem vrednosti i obrasci ponašanja, ciljevi kojima jedna nacija stremi. Kultura je deo nas i odredjuje gde pripadamo; zasniva se na jedinstvenoj ljudskoj sposobnosti da klasifikuje iskustva i da ih zatim kodira simbolički, objašnjavajući dalje tu simboliku drugima.
Kulturni spomenici Beograda
Kulturno nasledje Srbije je bogato, tako da se na njenoj teritoriji nalaze brojni kulturni spomenici. Na samoj teritoriji Beograda postoji više kulturno istorijskih celina, dobara od velikog značaja i arheoloških nalazišta.
U Beogradu se nalazi više od 300 spomenika kulture od kojih je 57 od izuzetnog značaja za kulturu Srbije i Beograda. To nisu samo gradjevine izuzetne lepote, već i velika arhitektonska dela koja svedoče o dostignućima našeg društva. Kulturni spomenici Beograda su takve konstrukcije i lepote da su nadživeli svoju originalnu namenu.
Poznati spomenici kulture
Prvi javni spomenik u Beogradu je podignut 1848. u današnjem Karadjordjevom parku, I posvećen je poginulim borcima u Prvom srpskom ustanku koji su se borili za oslobodjenje Beograda od turaka.
Iz mnoštva lepih i značajnih kulturnih spomenika u Beogradu teško je izdvojiti najbolje ili ih rangirati po važnosti, ali jedan od značajnijih kulturnih spomenika našeg glavnog grada je i Kapetan Mišino zdanje, zadužbina kapetana Miše Anastasijevića koji je bio trgovac i poslovni partner kneza Miloša. Izgradjena je 1863. po planovima Češkog arhitekte Jana Nevole i danas se tu nalazi rektorat Beogradskog univerziteta.
Spomenik Neznanom junaku na vrhu Avale je podignut 1938. i ima oblik sarkofaga, a bočno su postavljene karijatide kao počasna straža. Izgradnja ovog remek-dela Ivana Meštrovića je trajala četri godine. Možda samo najstariji beogradjani pamte vreme kada je na mestu ovog spomenika stajao grad-tvrdjava Žrnov, jedno od važnijih srednjovekovnih utvrdjenja Srbije koje je porušeno 1934. godine po nalogu Aleksandra Karadjordjevića.
Kolarčevu zadužbinu je podigao dobrotvor Ilija Milosavljević-Kolarac po planu arhitekte Petra Bajalovića. U njoj se nalazi koncertna dvorana izuzetne akustike i izložbena galerija.
Beogradski pobednik je simbol Beograda i delo je Ivana Meštrovića iz 2012. godine. Trebalo je po planu da bude deo Terazijske česme, ali je zbog protivljenja gradjana premešten na Kalemegdan, najveći i najlepši park Beograda, i najznačajniji kulturno istorijski kompleks našeg glavnog grada.
Zadivljujuće je kako su karakteristike i običaji naših predaka izvajani u kulturne spomenike sa kojima smo se saživeli, čineći ih delom naših života.