Skadarlija, boemsko srce Beograda
Skadarska ulica ili Skadarlija je bila i ostala boemsko srce grada, turistička destinacija i nezaobilazno mesto za sve strance koji posećuju našu prestonicu. Tu mnogi Beogradjani odlaze na dobar provod, na kvalitetno piće, hranu i muziku, prisećajući se starog Beograda.
Skadarlija nekada nije bila boemska četvrt. Prve gradjevine na mestu današnje Skadarlije su gradjene 1717. godine. Tu se sredinom XIX veka nalazila ciganska mahala sa 14 kuća, sve do svoje urbanizacije 1870. godine kada se zvanično osniva Skadarska ulica.
To je nekada bila neugledna, mala krivudava ulica gde je tekao Bibijin potok, koji je dobio ime po ciganima koji su tu živeli i imali božanstvo spasa Bibija. Potok inače i dalje postoji, izvire kod zgrade Politike, ali je sproveden u kanalizaciju.
Ulica je bila usko povezana sa akvaduktom kojim je prolazila voda, a najveći luk tog akvadukta je nazvan po Skadru, staroj srednjovekovnoj srpskoj prestonici koja se danas nalazi u Albaniji. I tako je nastalo ime Skadarlija.
Za Skadarsku ulicu se vezuje i poznato ime Bajloni, ime čoveka koji je tu došao da napravi pivaru, koja i danas postoji. On je kopajući temelje pivare naišao na mamutove kosti i lobanju homo primigeniusa, nazvanom ‘prvi beogradjanin’.
Boemska ulica, Skadarlija
Skadarliju nazivaju i ‘boemska četvrt’ po boemima, ljudima koji su voleli kafanu i muziku. Boemima je kafana bila druga kuća, značila je život, pa i više od toga.
U Skadarliji su se, kako nekada tako i sada, okupljali mnogi srpski umetnici, pesnici i slikari, ljudi koji vole da popiju i uživaju u atmosferi kafana.
Mnoge poznate ličnosti su stanovale u Skadarliji ili u blizini, kao što su Bora Stanković, Djura Jakšić, Dragomir Brzak, Jovan Jovanović Zmaj, glumci čiča Ilija Stanojević, Žanka Stokić i drugi.
Sve su to bile ličnosti koje su Skadarliji davale odredjeni šmek, beležili njen značaj i isticali raskoš boemskog života. Ovde su bili dobrodošli ljudi različitog statusa i obrazovanja, i svima njima je poenta života bila kafana.
Skadarlija je izmedju dva svetska rata bila centar gde su se okupljali ljudi iz vrha politike i umetnosti, i gde je svako od naših velikana imao svoju kafanu, a neke su kafane dobijale ime po značajnim ličnostima.
Skadarlija danas
Po projektu arhitekte Uglješe Bogunovića 1966. godine je počelo preuredjenje Skadarlije, kako bi se oživela tradicija. Tada je Skadarlija postala pešačka zona, vraćena je kaldrma i fenjeri i dogradjene su i preuredjene kafane Zlatan bokal, Tri šešira, Skadarlija, Ima dana, Dva jelena i Dva bela goluba. Mnoge poznate svetske ličnosti su nakon toga obišle Skadarliju: kraljica Elizabeta, španski kralj Huan Karlos, Alberto Moravija, Djina Lolobridjida, Bert Lankaster i drugi.
U Skadarliji se nalaze i razne znamenosti Beograda. Tu je spomenik Djuri Jakšiću postavljen 1990. godine, zatim spomenik skadarlijskom dobošaru u dvorištu kafane ‘Ima dana’ postavljen iste godine. Na uglu Skadarske i Gospodar Jevremove je 1989. godine u čast Joakima Vujića postavljen spomenik putujućem glumcu, a 1966. godine je podignuta poznata Skadarlijska česma.
Danas je Skadarlija malo više komercijalizovanija za nečiji ukus, ali se u njoj i dalje oseća duh starog Beograda. Nema mnogo razlike izmedju Skadarlije od pre stotinak godina i ove XXI veka, samo su ljudi drugačiji, a Skadarlija ostaje i dalje privlačna za posetioce svih uzrasta.