Guča – Sabor trubača
Dragačevski sabor trubača u Guči u svetu je jedinstveno takmičenje trubačkih narodnih orkestara, i jedna od najznačajnijih manifestacija narodnog stvaralaštva u Srbiji. Guča je najveći festival trube u svetu, a treći medju etnofestivalima, posle karnevala u Rio De Ženeiru i Oktobarfesta u Minhenu. Na internet stranici svetski poznatog časopisa National Geographic uvršten je medju 10 najbitnijih dogadjaja na svetu.
Sabor trubača održava se u Guči, u regionu Dragačevo, pod planinom Jelicom. Prvi Dragačevski sabor održan je 16. oktobra 1961. godine u porti crkve Svetog Arhandjela Gavrila, i u njemu su učestvovala samo četri orkestra iz Dragačeva. Pobednik prvog sabora je bio Desimir Perišić, i tada je ustanovljena i himna sabora, tradicionalna pesma ‘Sa Ovčara i Kablara’, koja i danas predstavlja simbol Dragačevskog sabora.
Sabor je osmislio dugogodišnji novinar ‘Duge’ Blagoje Blaža Radivojević, a veliki doprinos tome je dao i pisac Branko Radičević, koji je festivalu dao ime „Veliki narodni sabor ‘Sa Ovčara i Kablara’“.
Ljubav Dragačevaca prema trubi traje skoro dva veka, još od kada je knez Miloš Obrenović dao naredbu da se oformi prvi vojnički trubački orkestar 1831. godine. Truba se kod stanovništva odomaćila i postala deo tradicije. Zvuk trube ovde prati svaki veći dogadjaj, od proslave rodjenja, krštenja i svadbi, ali svira se i na sahranama i uz njen zvuk ljudi odlaze sa ovoga sveta.
Prva truba
Tih nekoliko vrelih saborskih dana avgusta Guča je bučna i vesela, kako kod Srba i biva kada se na jednom mestu okupi veliki broj ljudi. Iako Guča ima tek nešto više od 2.000 stanovnika, za dane sabora primi preko pola miliona posetilaca. Tada su svi domovi otvoreni za stare i nove prijatelje, za zvane i nezvane, spremaju se proja, sir, kajmak, svadbarski kupus i meso na ražnju. U Guču dolazi i dosta stranaca, sa svih kontinenata, tako da je ovo i turistička manifestacija.
Na području čitave Srbije održavaju se kvalifikaciona takmičenja u kojima učestvuje na stotine trubačkih orkestara, a do Dragačevskog sabora dodju samo oni najbolji, njih četrdeset. Oni se nadmeću za zvanja najboljih orkestara i solista u 3 kategorije: pionirskoj, omladinskoj i seniorskoj.
Na sabor pristižu i gosti: pevačke grupe, kulturno-umetnička društva, instrumentalisti i folklorni ansambli iz Srbije i čitavog sveta. Ovde svoje radove izlažu i narodni umetnici, zanatlije, vajari i slikari, predstavljaju se knjige o Dragačevu i saboru, priredjuju istorijske i etnografske izložbe, biraju najlepše nošnje.
Na saboru se organizuju i kolektivna venčanja, a završnog dana sabora, u nedelju, uz svečanu povorku trubača finalista improvizuje se dragačevska svadba iz XIX veka.
Za dragačevce sabor je mnogo više od obične manifestacije – to je prilika da pokažu svojim gostima šta znaju i umeju, kako se sprema ukusna hrana po starim receptima, to je takmičenje u momačkom višeboju i biranje najlepše devojke sabora i naravno, biranje najboljeg besedničara zdravica. Ili kako u ove dane veselja kada sve brige nestaju, u Guči kažu, ‘Sviraj trubo, svirala za dugo’.