Gastronomija

Gastronomija
Gastronomija je umetnost spremanja dobrog jela i njegovog konzumiranja, koja je prerasla u ozbiljnu nauku o ishrani. Sama reč gastronomija potiče od dve grčke reči gaster – želudac i nomos – zakon. Gastronomija je i značajan turistički potencijal Srbije zahvaljujući bogatstvu nacionalne kuhinje i proizvodnji kvalitetne organske hrane. Hrana predstavlja 20% od ukupnog izvoza Srbije, kao i 15%  BDP-a zemlje.

Strani uticaji na srpsku kuhinju
Srbija ima bogatu i vrlo raznovrsnu kuhinju, sa velikim brojem nacionalnih specijaliteta, zahvaljujući nacionalnoj, geografskoj i kulturnoj raznolikosti. Ovde su se mešali razni kulinarski uticaji i iskustva, od kojih su najznačajniji otomanski, madjarski, bugarski i grčki. Stranog turistu koji je došao u Srbiju mogu zbuniti nazivi različitih jela kojih nema u jelovniku i rečniku drugih naroda, iako su ta jela napravljena od istih sastojaka kao i jela u stranim zemljama. U Srbiji se u jelu uživa polako, često se jede masna hrana i uživa u odličnim domaćim žestokim pićima.

Autohtona srpska jela
Autohtona srpska jela su kajmak, cicvara, govedja pršuta, ajvar, specijaliteti od suvih šljiva i slatko od ruža. Zapadna Srbija je karakteristična po sušenom mesu i ovde su česta jela od jagnjetine. Šumadija je poznata po ukusnim pitama i prasetu na ražnju, dok Vojvodina prednjači u jelima od testa – štrudle, hlebovi, rezanci – i mesnim preradjevinama. Jug Srbije je čuven po roštilju i mesu sa ražnja, dok se istočna Srbija odlikuje čobanskim pitama i homoljskim kačamakom. Kosovo i Metohija su bogate raznovrsnim posnim i mrsnim jelima: baklave, perjanice, bingur, specijaliteti od ovčetine i jagnjetine..

Gastronomija u Beogradu
Specijalitete iz cele Srbije možete, naravno, probati i u Beogradu. Gastronomija je u prestonici na ceni, i veliki broj restorana i kafana u Beogradu ima u svojoj ponudi zaista veliki broj kako domaćih, tako i stranih specijaliteta. Svaka beogradska opština ima na stotine restorana i stalno se otvaraju novi. I sami stranci koji dolaze u Beograd izdvajaju tri stvari po kojima se on ističe u odnosu na druge gradove sveta, a to su gostopimstvo beogradjana, lepota beogradskih devojaka i sjajna i ukusna hrana. Duga tradicija u spremanju domaće hrane, i korišćenje kvalitetnih sastojaka punog ukusa, stavili su Beograd i Srbiju na gastronomsku mapu sveta. U Beogradu se održava i ‘Beogradski gastro fest’, najveća gastronomska manifestacija na balkanu. Održava se svake godine u drugoj polovini oktobra u trajanju od tri dana.

Tradicionalna jela Srbije i Beograda
Neka od tradicionalnih Srpskih jela su:

• Pihtije – tradicionalno srpsko predjelo za čije se spremanje koriste manje kvalitetni delovi svonjskog mesa (meso od glave, nogice). Ovi delovi se kuvaju u vodi sa začinima, odvoje od kosti i tečnost se zatim razlije u plitke posude, i posle dodavanja belog luka ostavi se na hladnom da se stegne.
• Prebranac – ovo je posebna vrsta krupnijeg pasulja u koji se dodaju crni luk i začini, i koji se služi hladan kao deo zakuske.
• Gibanica – pita od razvijenog i napola pečenog testa, koje je nadeveno sa dosta sira, kajmaka i jaja.
• Ćevapi – specijalitet sa ročtilja i simbol srpskog kulinarstva, koji se spremaju tako što se delovi junećeg i svinjskog mesa izmelju, oblikuju u valjkaste komadiće i zatim peku na roštilju.
• Karadjordjeva šnicla – teleća šnicla koja se uroluje sa kajmakom, uvalja u jaja i prezle i prži u dubokoj masnoći. Ime je dobila po Karadjordju, vodji prvog srpskog ustanka.
• Srpski djuveč – sprema se od paradajza, paprika, krompira, pirinča, ljute papričice, svinjskog mesa isečenog na kockice i proprženog na luku i sve to zapečeno u rerni. Pikantno je i ukusno.
• Svadbarski kupus – sprema se od kiselog kupusa i svežeg ovčijeg, govedjeg i svinjskog mesa, u veliko zemljanom loncu gde se kuva po nekoliko sati.
• Riblja čorba – nezaobolazan početak obroka u Beogradu, gradu na dve reke. Pravi se od više vrsta ribe uz dodatak začina.