Istorijat:
Vojvodina je za razliku od ostatka Srbije manje bogata izvorima mineralne lekovite vode. Od šest banja koje postoje u severnoj pokrajini, banja Kanjiža spada u one koje su razvijenije i sređenije. Međutim nije bilo tako uvek.
Za termomineralne izvore u Kanjiži saznalo se relativno kasno, i to slučajno. Dok je većina lekovitih voda u Srbiji bila poznata još u antičko vreme, a prve sadržajne analize koje potvrđuju da se izvori zaista mogu koristiti u zdravstvene svrhe bili urađeni za vreme vladavine kneza Miloša sredinom 19. veka, mineralna voda banje u Kanjiži pronađena je početkom 20. veka.
Lokalno stanovništvo je 1907. godine, ponelo zahtev da se izgrade još dva bunara u njihovom ataru, jer im postojeća dva nisu bila dovoljna za snadbevanje vodom. Naredne, 1908. godine prilikom bušenja novih bunara, iz cevi je počela da teče žućkasta tola voda, a primećeno je i isparavanje zapaljivog gasa.
Iznenađeni starosedoci, gledajući šta se dešava, prozvali su bunar Čudotvornim. Međutim nisu gubili vreme. Odmah 1910. godine poslali su vodu na analize u Kraljevski institut u Budimpešti. Analize su pokazale da se radi o veoma lekovitoj vodi i istorija lečilišta u Kanjiži je počela.
Najveću zahvalnost za izgradnji, razvoj, ali i promociju „Čudotvornog bunara“, banja Kanjiža duguje preduzetniku i stanovniku iz ovog mesta, vlasniku ciglane i crepane, Grunfeldu Hermanu. On je na vreme prepoznao potencijal koji ovakav izvor ima i organizovao je lokalno stanovništvo u Akcionarsko društvo za otvaranje banjskog lečilišta.
Herman je dobio vlast nad vodom na trideset godina, a za uzvrat je vodu sproveo od izvora na lokalnom pašnjaku do Narodnog parka u Kanjiži. Takođe je već 1913. godine izgradio prvo kupatilo u banji. Dvanaest soba sa dvadeset kada omogućili su da se lekovitost vode bude pristupačna svima koji su to želeli, ali i da se o njoj čuje nadaleko. Ova godina se smatra i nastankom banje u Kanjiži.
Za trideset godina koliko je banja bila u vlasništvu Akcionarskog društva, osim arteškog kupatila u Narodnom parku Kanjiže izgrađen je i bazen sa toplom vodom sa 28 kabina za kupače. Takođe je voda i flaširana pod nazivom „Voda čudotvornog bunara – Stara Kanjiža“.
1943. godine banja je vraćena opštinskim vlastima. Kanjiža je tada već bila čuvena banja, a u njoj su se lečili i ranjeni vojnici tokom Prvog svetskog rata.
Ponovna analiza vode rađane je 1954. godine u Beogradu, i tada su potvrđene analize iz Budimpešte. Banja je nastavila svoj razvoj i postala je centar za lečenje raznih bolesti, ali i turistička destinacija za odmor.
Geografija:
Banja Kanjiža smeštena je u velikom parku „Narodnom parku“ u mestu Kanjiža. Nalazi se na severu zemlje, na granici sa Mađarskom.
Ravničarski vojvođanski predeo karakteriše i reljef banje u Kanjiži, pa ne čudi što se banja nalazi na samo 87 m nadmorske visine. Dinamičnost terena postignuta je rekom Tisom na čijoj desnoj obali se nalazi banja.
Najbliži veći urbanistički centar banji je Subotica, od koje je udaljena samo 40 km. Od glavnog grada Kanjiža je udaljena oko 200 km, dok je Novi Sad je bliži, nalazi se na 120 km udaljenosti od banje.
Do Kanjiže možemo stići drumskim i železničkim saobraćajem. Autput Beograd – Novi Sad – Subotica Horgoš i pruga Beograd – Subotica omogućavaju da gosti iz bilo kog dela zemlje brzo stignu do banje.
Klima koja odlikuje banju je kontinentalna, tipična za sever Srbije sa hladnim zimama i toplim letima.
Mineralne vode: izvori, lečenja
Izvori mineralne vode u banji Kanjiža pronađeni su slučajno na obližnjem pašnjaku sedam kilometara udaljenom od mesta Kanjiža. Voda je ubrzo sprovedena cevima do Narodnog parka u kom je sagrađeno kupatilo.
Danas se osim ovog izvora u banji nalaze još dva arteška izvora. Od kojih je jedan novijeg datuma, a voda s ovog izvora je posebno obogaćena natrijumom.
Voda sa izvora u Kanjiži je visokomineralna hiperterminalna, temperaturu dostiže 720 C, a najniža temperatura je 510C. Spada u kategoriju natrijum-hidrokarbonatno-jodno- bromidno-sulfidno-alkalnu. Dakle od katjona najprisutniji element je natrijum, dok je od anjona najprisutniji su hidrokarbonat, karbonat i hlorid.
Voda se ne koristi za piće, jer je zbog ravničarskog predela na kom se nalazi prebogata natrijumom, pa se u terapijske svrhe sprovodi kupanje.
Banja je takođe čuvena i po terapijama uz pomoć lekovitog blata.
Banja u Kanjiži je posebno dobra za:
- reumatska oboljenja
- stanja nakon povreda koštano-zglobnog aparata
- povrede perifernog nervnog sistema
- stanja postoperativne ortopedije
- oštećenja centralnog nervnog sistema kod dece
- medicinska rehabilitacija stacionarnog i ambulantnog tipa
Za banju u Kanjiži je poznat slučaj kontraindikacija, tzv. „reakcija na banju“. Ukoliko se mineralna voda i lekovito blato ne koriste uz savete lekara i u posebno Specijalizovanoj bolnici za rehabilitaciju „Banja Kanjiža“, može doći do pogoršanja stanja, lošeg raspoloženja, umora, glavobolje, malaksalosti, nesanice, razdražlivosti, gubitka apetita, ubrzanog pulsa, a ponekad i povišene temperature. Doktori i medicinsko osoblje najbolje znaju kada dođe do ovoga i onda prilagođavaju terapiju osobi kojoj se pojavila „reakcija na banju“.
Lečenje i terapije se dakle sprovode uz obavezne konsultacije i kontrolu lekara i uz pomoć savremene medicinske doktrine. Oni se za lečenje služe: hidroterapijoma, peloidoterapijoma, elektroterapijoma, ručnim masažama i kineziterapijama.
Smeštaj:
Banja Kanjiža nudi smeštaj za goste u samom svom lečilišnom kompleksu, ali i u hotelima, smeštaju u sklopu seoskog turizma, etno smeštaju i privatnim sobama.
Specijalizovana bolnica za rehabilitaciju „Banja Kanjiža“ u svom sastavu ima luksuzni hotel Aquamarin kategorisan sa tri zvezdice. On može da primi 150 gostiju, u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama i apartmanima. Osim ordinacija u bolnici – hotelu nalazi se i bazen, solarijum, sauna, sportska hala, kongresna sala, trim kabinet… U sklopu bolnice nalazi se i stacionar Abella sa 150 ležajeva u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama.
U Kanjiži nalaze se i hoteli Aqua Panon i garni hotel Lupus. U ovim objektima nalaze se bazeni, spa i wellnes centri, luksuzan smeštaj i konferencijske sale za kongresni turizam.
Obližnja sela oko Kanjiže prilagodila su se uslovima banje, pa su brojna domaćinstva preuredili u odmarališta za turiste koji bi pored zdravstvenog hteli da osete i seoski turizam. Neka od takvih sela su: Velebit, Totovo selo, Male Pijace…
Turističke atrakcije
Turistički potencijal banje u Kanjži zasniva se prevashodno na zdravstvenom turizmu, ali i zdravstveni, sportski i kongresni turizam.
Seoski turizam nudi susret sa ruralnom istorijom ovog podneblja. Zanimljivost sela Velebit, a naročito Totovog sela je u tome što oni pružaju mogućnost uživanja u multikulturalnom okruženju i upoznavanja mađarske i ličke seoske tradicije. Takođe degustacija tradicionalne rakije i drugih pića i jela moguća je za sve posetioce banje u Kanjiži.
Sportistima je banja Kanjiža pogodna za odmore, relaksaciju, ali i pripreme jer uz lekovite vode koje osvežavaju i terapije koje leče i pune snagom, banja obiluje sportskim terenima, zatim parkovima, stazama za šetnju uz obale reke Tise.
Reka je prilagođena i sportovima na vodi. Na Tisi se nalazi nekoliko štrandova – peskovitih plaža u neposrednoj blizini banje. U samoj Kanjiži 2 km od centra grada nalazi se plaža prilagođena za sport i rekreaciju za decu i odrasle i niz ugostiteljskih objekata koji pružaju mogućnost i iznajmljivanja čamaca za vožnju po Tisi. Štrand u Adrjanu je udaljen 1,5 km od naselja. Plaža je u sklopu obale jezera i prilagođena je za kupanje dece i odraslih. Voda je duboka, pa se preporučuje da deca uvek budu pod nadzorom roditelja na ovom štrandu. Treća omiljena destinacija za uživanje na vodi je štrand u Martonošu.
Osim za plivanje, ove plaže često koriste i ribolovci da iznajme čamce za ribolov. Kako je Tisa bogata ribom, turisti pecaroši često biraju ovu lokaciju za odmor.
Iz Kanjiže se ogranizuju izleti za jezero Palić, Ludoško jezero, ergele „Kelebija“ i „Zobnatica“ i vinske podrume.
Palić je naselje 8 kilometara od Subotice u kom se nalazi istoimeno jezero. Generacije posetilaca redovno posećuje ovu destinaciju zbog prelepih pejzaža, ali i raskošnih parkova, neobičnih građevina sa početka 20. veka i mira i tišine koje su karakteristične za ovo mesto.
Ludoško jezero je specijalni rezervat prirode. Nalazi se na oko 7 km istočno od Palića. Za njega je posebno karakterističan način nastanka. Jezersko okno izdubio je vetra veoma davno, voda od padavina se skupljala, a dalje oticanje sprečile su peščane dine. Jezero je bogato živim organizmima – florom i faunom: mali i veliki mrmoljak, barska žaba, obična češljarka, zelene žabe i zaštićena barska kornjača, : šaš , žuta perunika, konopljuša, veliki kaćunak (zaštićena vrsta) i zeleni morski trozubac (nalazi se u Crvenoj knjizi flore Srbije).
U ovom jezeru živi preko 20 vrsta riba od kojih je najpoznatija zlatni karaš i zakonom zaštićen čikov. Najveći značaj rezervata je ipak u pticama močvarnica, zbog kojih je lokacija proglašena Specijalnim rezervatom prirode od međunarodnog značaja.
Ljubitelji konja mogu uživati u dve ergele nadomak banje Kanjiža. Ergela Kelebija je kompleks prostranih pašnjaka, veštačkog jezera, modernih štala i cvetnim lejama. Na Kelebiji se nalaze i takmičarski tereni i objekti panonske arhitekture. Na njoj živi 60 konja iz svih osnovnih šest linija slovenačke rase konja Lipicaner. Druga ergela koja se takođe često posećuje kada se odseda u banji u Kanjiži je Zobnatica. Njena dvovekovna tradicija odgoja rasnih konja pruža mogućnost uživanja u konjima, jahanja, vožnje fijakerom…
U Kanjiži se tokom cele godine organizuju manifestacije kako sportske, tako i umetničke, muzičke i druge. Ipak najveći broj posetilaca posećuje banju u junu mesecu jer se tada dešavaju manifestacije na reci koje pozdravljaju cvetanje Tise.
U određenom peridu kada su najpovoljniji uslovi, iznad površine reke lete milioni malih žutih insekata, Tiskih cvetova. Radi se o insektu koji je dobio svoje ime po reci Tisi, a koji živi samo nekoliko sati i to da bi se pario. Ovaj prirodni fenomen pozdravljaju čamci, kanui i posetioci na obali reke svake godine.
