Beograd

     Beograd

      Kako uopšte započeti priču o jednom gradu kao što je Beograd? Teško je, ne zbog toga što je u pitanju jedan ogromni grad u svojoj fizičkoj velilčini, već što je u pitanju jedan ogroman grad u svojoj duhovnoj veličini, ako tako možemo reći. To je grad koji leži na ušću dve velike reke, Save u Dunav; grad koji ima dugu i burnu istoriju iza sebe, i mnoštvo spomenika da to pokaže; to je grad u kojem svako njegovo, i najmanje ćoše, ima svoju priču… grad u kojem se prepliću i nadponjuju svakakve raznolikosti, u kojem ništa nije čudno, ali je mnogo toga interesantno. Teško je opisati ovaj grad nekom ko nikada nije kročio u njega, a kamoli nekom ko u njemu nije neko vreme proživeo… dobro je poznato da svi stranci koji dođu u Beograd, odmah se prvog dana u njega zaljube; a, nekada bilo je sasvim normalno da Beograd bude prepun turista jer je on sâm bio jedna značajna kulturna prestonica u kojoj su se održavale važne svečanosti i festivali. Tada nije bilo ništa neobično videti i poznate filmske zvezde kako se šetaju njegovim ulicama. Zatim su nastupile neke čudne godine koje su to sve poremetile… ipak, raduje nas podatak da se na tome ponovo radi, te da je Beograd svakim danom sve više pun turista. Danas, najpoznatijim šetalištem i njegovom glavnom ulicom ne možete proći, a da ne čujete i po nekoliko stranih jezika kako se govori. Dođite i Vi da otkrijete sami šta je to što magijski privlači ljude iz svih krajeva sveta u ovaj veliki grad u jednoj tako malenoj zemlji.
Duša Srbije, grad Beograd, smešten je u centralnom delu zemlje, na prijatnoj nadmorskoj visini od 116 metara, tamo gde se Panonska nizija spaja sa Balkanskim poluostrvom. Kao što smo već rekli, a kao što i svako malo dete u našoj zemlji zna, on leži na ušću Save u Dunav; te dve velike reke veoma su značajne kako za sâm grad Beograd, tako i za našu celu zemlju, jer kao što se dobro zna Dunav predstavlja jedan od važnih plovnih međunarodnih puteva. Sa desne obale Save nalazi se jedan od najvažnijih, najpoznatijih i svakako najlepših kulturno-istorijskih spomenika – tvrđava Kalemegdan. No, o ovom omiljenom spomeniku biće reči nešto malo kasnije, nastavimo sada o osnovnim karakteristikama ovog velelepnog grada. Njegova geografska pozicija smestila ga je na sâmom raskršću zapadne i istočne evropske kulture, po broju stanovnika on je četvrti grad u jugoistočnoj Evropi (iza Bukurešta, Istanbula i Atine), a po veličini najveći je grad na prostoru bivše SFRJ. Beograd broji 17 gradskih opština, a svaka od njih ima svoje lokalne organe vlasti. Na teritoriji ovog ekonomskog centra i centra sprske kulture vlada umereno-kontinentalna klima. Ovu klimu, kao što je dobro poznato, karakterišu umereno hladne zime i prijatno topla leta; velikih padavina nema, a prosečna temperatura iznosi 12, 3°C. Ukoliko biste pitali rođene beograđane kakva je klima u njihovom rodnom gradu i šta im najivše smeta, vrlo je veorvatno da bi Vam svi dali slične odgovore u kojima jasno stoji da bi klima bila idealna da nije tog dosadnog vetra, košave. Zaista, samo oni koji su sva godišnja doba iskusili u Beogradu znaju kakav je to vetar košava, i koliko može uticati na subjektivni osećaj u proceni temperature. Košava često šiba Beogradom, te skoro da je postala i jedan od njegovih simbola; šalu na stranu, vetra ipak nema svaki dan, pogotovo ne u letnjim mesecima kada nastupe vrućine, te vrlo lako možete imati lep dan za Vašu posetu ovom neobičnom gradu.
Istorija glavnog grada naše zemlje, Beograda, seže u daleku prošlost, u doba paleolita. Arheoloških lokaliteta u Beogradu je mnogo, a svaki od njih ima ostatke uz nekog drugog perioda i svaki od njih krije neku drugu priču. Mnoštvo lokaliteta, i različitih tragova nije ništa neobično s obzirom na to da se zna da je Beograd jedan od gradova sa najstarijom istorijom u Evropi, kao i da nam je svima veoma dobro poznata njegova burna i dugačka istorija. Mora da je nešto veoma posebno u vezi sa ovim gradom, sa ovim celokupnim prostorom kada mu je istorija toliko šarena. Veruje se da su Beograd prvobitno osnovali Kelti još u III veku pre nove ere; a tragovi prvih naselja, 4.800 godina pre nove ere otkriveni su na arheološkom lokalitetu u Vinči. U pitanju je jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na prostoru Beograda, baš zato što na njemu ima tragova iz najstarije prošlosti. U srcu grada, na Dorćolu, u blizini Bajlonijeve pijace, ali i u tajnovitom mraku skrivene pećine na Čukarici i u interesantnom kamneolomu u blizini Leštana pronađeni su koštani ostaci neandertalaca iz perioda starijeg kamenog doba; ni mlađe kameno doba nije prošlo, a da za sobom nije ostavilo tragove čoveka na prostoru današnjeg Beograda, tragovi iz tog perioda pronađeni su u Vinči, u Gornjem gradu iznad ušća Save u Dunav i na Žarkovu; takođe tragovi iz bronzanog i metalnog doba otkriveni su, opet u Vinči, zatim na Karaburmi, u Zemunu,u Gornjem gradu… Ovoliko arheoloških lokaliteta, ali i tragovi iz različitih perioda samo nam dokazuju da je prostor današnjeg Beograda bio naseljen u kontinuitetu, odnosno da nije bio naseljavan samo u periodima, već da se čovek na ovom prostoru rado zadržavao. Čini se da su ljudi pronašli ovde sve što im je bilo potrebno, ikroišćavali su prirodne potencijale ovog prostora u potpunosti; dve velike reke predstavljale su pravo bogatstvo, a plodno zemljište se redovno obrađivalo, stoga i zemljoradanja ima dugu istoriju na ovom području. Kao što je dobro poznato za vreme starih Rimljana, naselje na mestu današnjeg Beograda nosilo je ime Singidunum. Podaci kazuju da se ime „Singidun“ prvi put pominje 279.godine pre nove ere; drug deo ovog imena je zapravo stara keltska reč dūn(on), koja imenuje naselje ili utvrđenje. I mnogi drugi Evropski gradovi, i dan danas u svom imenu čuvaju ovu staru keltsku reč; dobar primer za takav jedan poznati grad je London (od Londūn). Za prvi deo imena Singidunum – Singi postoji nekoliko teorija, najpoznatija od njih kaže da je ono nastalo od imena tračkog plemena koje se nalazilo na ovom prostoru pre dolaska Skordiska (mešavina kelta i stanovništva koje je naseljavalo nekadašnju Panoniju). Nakon njih, negde u III veku pre nove ere na ove prostore će doći Rimljani; u narednih nekoliko vekova stari Singindunum će osvajati i Istočni goti, Vizigoti, Guni, Avari, Sarmati, Gepiti… Legenda nastala na osnovu mnogih istorijskih podataka, pesnički kaže da je Beograd poput Feniksa, jer se 38 puta obnavljao iz pepela. Sloveni će zauzeti ovaj prostor 630. godine, a slovensko ime „Beligrad“ prvi put će se javiti 878.godine. Ovaj nadasve neobični grad sa izuzetno dugom i burnom istorijom bio je prestonica nekoliko različitih južnoslovenskih država od 1918. do 2003. Ponovo postaje prestonica zemlje Srbije 2006.godine, nakon što prestaje da bude prestonica bivše Srbije i Crne Gore.
Odakle krenuti kada je reč o spomenicima, kulturnim ustanovama, neverovatnim arhitektonskim građevinama, parkovima, muzejima, znamenitostima i jednostavno posebnim delovima Beograda? Zaista, za obilazak jednog tako velikog grada čiju veličinu čini i duga istorija koju za sobom nosi, potrebno je izdvojiti dosta vremena. Međutim, iako Vam je potrebno dosta vremena kako biste obišli sve, ili većinu znamenitosti, našeg glavnog grada, verujte da Vam je veoma malo vremena potrebno kao biste ovaj grad zavoleli; nećete ni primetiti u kom trenutku Vam se on tačno uvukao pod kožu i utisnuo u srce. Toj ljubavi na prvi pogled doprineće šetnja neverovatnom Kalemegdanskom tvrđavom i usputna poseta Zoološkom vrtu; divljenje spomeniku Kneza Mihalia na glavnom i uvek punom Trgu Repubilke, pored kojeg se krije Narodni muzej, a preko puta ulice daske koje život znače u prelepoj zgradi Narodnog pozorišta. Ne zaboravimo i Beogradsko more, popularnu i rado posećenu Adu Ciganliju, koja pored toga što je veliko utočište u vrelim letnjim mesecima i spas od napečenog betona svuda unaokolo, ona je i jedno idealno mesto za bavljene raznim sportovima i za održavanje brojnih sportskih manifestacija i takmičenja. Tu su i prelepi Košutnjak u čijim šumama se možete izolovati od gradske buke, a ako je se opet uželite, prošetajte tim neverovatnim Terazijama; upustite se u dugu šetnju ovom ogromnom i dugačkom ulicom, dođite sve do drugog velikog trga, Slavije, a kada ste već tu produžite još malo na gore i uživajte u neverovatnom prizoru – najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, Hrama Svetog Save. Ukoliko ste u mogućnosti, ovaj hram posetite i noću i danju, pa pokušajte da se odlučiti da li Vam je lepši u celini pod dnevnom svetlošću ili pod tim neverovatnim noćnim osvetljenjem specijalno i profesionalno urađenim. Pored samog hrama, nećete moći, a da ne primetite tu prelepu građevinu i značajnu kulturnu ustanovu – Univerzitetsku biblioteku. I park ispred nje biće pun, kako omladine tako i starijih ljudi, a neki od njih prolaziće tuda samo kako bi izveli u šetnju svog kućnog ljubimca… Nemoguće je nabrojati sve lokacije koje bi valjalo posetiti u Beogradu, a i samo Vam rođeni beograđani mogu objasniti koja je to razlika među opštinama, zbog čega je poseban Vračar i njegova Kalenić pijaca i kakvi su to „čuburci“, šta sve krije veliki Tašmajdanski park, zbog čega se „sve može naći“ u Bulevaru kralja Aleksandra, kakvu dušu ima stari Zemun, i kako to neobično govore zemunci, ko su ljubitelji Novog Beograda i njegovih blokova, i tako u beskraj. Zaista, priča o Beogradu nema kraja.