Banja Vrujci

banja-vrujci-srbija

Istorijat:

Banja u Vrujcima dugo godina nije bila uređeno lečilište. Iako su vode Vrujci korišćene znatno pre I svetskog rata, banja je tek 1935. godine postala narodno lečilište. O istoriji banje do te godine zna se veoma malo.

Po narodnom predanju, izvori u Vrujcima izlečili su mnoge rane i bolesti. U našoj epici najčešće se spominju kako su banjske vode pomagale junacima i ratnicima da steknu snage za borbe koje su im predstojale.

Jedan od takvih junaka je i Milan Toplica. Legenda kaže da je ovaj pobratim Miloša Obilića živeo u banji i uz pomoć njenih voda uspevao da se brzo oporavi od povreda koje je sticao u borbama protiv Turaka.

Prvi pisani tragovi o lekovitosti vrujačkih voda datiraju iz perioda Kolubarske bitke (novembar i decembar 1914. godine). Tad su se srpski ratnici oporavljali uz pomoć lekovitosti vode, blata i vazduha Vrujaca.

Period do 1935. Godine, naziva se još i periodom divlje banje. Do tada izvori nisu bili uređeni, nije bilo kupatila, niti nekakvih objekata u kojima bi turisti mogli odsesti. Vode su izvirale na privatnim imanjima seljaka koju su ih  koristili, ali i nesebično ih delili sa slučajnim prolaznicima.

Između dva svetska rata interesovanje za banje u Srbiji iznenadno je poraslo. U svim banjama širom zemlje gradili su se objekti koje bi srpska elita i plemstvo koristila kao letnjikovce kada bi odlazili na odmor.

U tom periodu, tačnije 1935. Godine, banja u Vrujcima je proglašena za narodno lečilište, a njene vode i zvanično uvrštene među lekovite mineralne. Detaljnu analizu, vode su sačekale još dvadesetak godina.

1938. vlasnik imanja na kom se nalazio jedan od izvora izgradio je prvo kupatilo u banji. Kupatilo je nazvao „Živojin Mišić“, po čuvenom vojskovođi iz I svetskog rata i junaku Kolubarske bitke koja je proslavila lekovitost vode Vrujci. Kupatilo je imalo dva odvojena dela, za muškarce i za žene.

1938. godina je značajna za istorijat banje i zbog toga što banja tada dobija i prvog sezonskog lekara.

Prva potpuna analiza vode iz Vrujaca je urađena znatno kasnije u odnosu na druge banje, 1958. godine. Analiza je vršena na beogradskom institutu.

Koliko je voda iz banje zdrava najbolje govore predanja koja su se sa kolena na koleno prenosila i tako sačuvala do danas. Jedna takva legenda tvrdi da je vojska u nekom od ratova kada se kretala, ostavila za sobom umornog i ranjenog konja. Konj je jedno vreme ležao u lekovitom blatu u Vrujcima i pio toplu vodu sa izvora. Posle se oporavio, stigao vojsku i pronašao svog vlasnika.

Geografija:

Jedna od velikih prednosti banje u Vrujcima je njena blizina glavnom gradu, nalazi na samo 92 km jugozapadno od Beograda. Iz prestonice do banje se može stići na tri načina preko Ljiga, Divaca i Bogovađe.

Vrujci pripadaju opštini Mionica, koja je u sastavu Kolubarskog okruga. Sa većim urbanističkim centrima povezana je drumskim i železničkim saobraćajem. Iz Valjeva koji je udaljen samo 30 km od banje u Vrujce se stiže putem koji vodi preko sela Divci, a iz Čačka preko sela Ljig i Gornja Toplica (75 km). Pruga Beograd – Bar prolazi kroz neposrednu okolinu banje, kroz selo Divci, a iz njega do lekovitog centra se stiže lokalnim autobusom za kratko vreme.

Banja je smeštena u dolini reke Toplice, desne pritoke Kolubare. Veruje se po narodnom predanju da je tu bio smešten i dvor Milana Toplice koji je i ime dobio po ovoj reci.

Planine koje okružuju banju su Suvobor i Maljen. Nadmorska visina na kojoj se nalazi banja je 180 metara, pa tako spada među najnižim banjama u našoj zemlji.

Blaga umereno – kontinentalna klima odlikuje ovaj prostor. Uticaji kontinentalno polarnog vazduha preovladava zimi, pa ovo godišnje doba odlikuje suvo, ponekad oblačno vreme. Leti su maksimalne temperature 350 C.

Mineralne vode: izvori, lečenja

Lekovitost mineralne vode banje Vrujci učinila je da se ovo područje iz divlje banje pretvori prvo u narodno lečilište, a danas ono predstavlja pravi spa i velnes centar.

Zdravstveni turizam zasniva se koliko na vodi koja je obogaćena brojnim mineralima, toliko i na lekovitom blatu, ali i zdravom vazduhu.

U banji postoji 5 glavnih izvorišta, i još nekoliko sporednih. Voda je topla od 260 C do 280 C. Po njoj je banja dobila i ime. Vrujci je ime za vode koje su tople tokom cele godine. One se ne zamrzavaju zimi, a u zavisnosti od spoljašnje temperatureisparavaju u vidu pare koja je vidljivija što je veća razlika u temperaturi vode i vazduha.

Vode su sumporovite oligomineralne i zemnoalkalne. Obogaćena je koncentracijom hemijskih elemenata kalijuma, magnezijuma i selena. Voda je slabo mineralizovana i slabo radioaktivna. Voda iz banje toči se i prodaje kao flaširana voda „Voda“.

Izvori u banji spadaju u najizdušnije u Srbiji. Dostižu izdušnost preko 300 litara u sekundi, pa je tako omogućen rad protočnih bazena u banji koji su kao takvi jedinstveni.  Bazeni se pune kroz kanal koji se direktno napaja sa izvora lekovite vode. Protočnost podrazumeva da se voda u bazenu menja do sedam puta u toku dana. Bazeni u banji se svaki dan posle zatvaranja prazni, čisti i ponovo puni mineralnom vodom. Zato se i smatraju najčistijim bazenima u zemlji.

U Banji Vrujci se leče:

  • hronični reumatizam
  • povišeni krvni pritisak
  • malokrvnost
  • neurastenije
  • kamen u bubregu i mokraćnim putevima
  • ginekološka oboljenja
  • očne bolesti
  • kožne bolesti
  • hronične urinarne infekcije
  • hronična oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva
  • neurotična anksioznost lakšeg stepena
  • opsesivno-kompulsivni poremećaji lakšeg stepena
  • psihosomatske neuroze
  • profesionalne neuroze i hipertenzije prvog stepena (bez komplikacije na organima)
  • bolesti lokomotornog aparata,

Lečenje se vrši pijenjem ili kupanjem u mineralnim vodama. Međutim često je korišćenje i lekovitog blata za izlečenje raznih bolesti. Ono se koristi u razređenom obliku ili u vidu kupki. Još tridesetih godina 20. veka  blatom se mazalo tokom sunčanja, a danas sa razvojem medicine terapeuti u posebnim centrima služe modernim tehnikama kako bi dejstvo lekovitog blata bilo pojačano.

Blato je plavičaste boje i pronalazi se u okolini izvora mineralne vode.

Zdravstvena stanica Vrujci kao istureno odeljenje Doma zdravlja Mionica specijalizovana je za fizikalne terapije i terapije lekovite vode u banji.

Smeštaj:

Banja u Vrujcima nudi smeštaj za turiste bilo da žele pravi luksuz ili skromnije zahteve. Hotel, apartmani, vile, privatne sobe su na raspolaganju za one kojima treba smeštaj dok borave u Vrujcima.

Hotel Vrujci sa dve zvezdice je okarakterisan kao pravi sportsko – rekreativni resort. Smeštajni kapacitet je 220 ležajeva u dvokrevetnim i trokrevetnim sobama i apartmanima. Sadržaj hotela je obogaćen sa saunama, đakuzijem, zatvorenim bazenom, restoran, konferencijska sala, sportski tereni, teretana, sala za bilijar, stoni tenis.

Od vila u banji Vrujci se nalaze vila Bogdanović, Iva, Jelena, Novosađanka i Šah. Apartmani Nikolić, Stefanović, Maja, Ivanović i Komazec su takođe pogodni za smeštaj turista. Za one koji su ljubitelji etno smeštaja, konaci Kondir se takođe nalaze u banji.

Turističke atrakcije:

Osim zdravstvenog turizma, u banji Vrujci veoma je razvijen i sportski turizam. U banji se nalaze sportski tereni, otvoreni i zatvoreni bazeni, pa je banja pogodna za pripremanje i rekreaciju sportista. Često baš timovi vodenih sportova biraju banju Vrujci za pripreme za prvenstva.

Reke bogate ribom Toplica, Lepenica i Kolubara, te šume u okolini banje i najbližeg urbanističkog centra Valjeva omiljene su za sve one koje uživaju u lovu i ribolovu.

Bazeni hotela Vrujci i Prve nove banje izuzetno su poznato izletište u svim okolnim mestima, ali i omiljeno mesto za odmor lokalnog stanovništva. Voda je uvek čista i sveža jer su bazeni protočni, što ih čini jedinstvenim u zemlji.

Turisti u banji Vrujci imaju mogućnost uživanja i oporavka dugim šetnjama. U banji je lepo uređeno šest staza za šetnju. Staza ljubavi, staza ljubavi i hodočašća, staza nasleđe, banjska šetnja i banjska šetnja i planinarski put ka Suvoboru.

Ribnička pećina nalazi su u pored reke Ribnice, sedam kilometara od banje Vrujci. Veoma je popularna kod biologa i istraživača jer se u njoj živi 15 vrsta slepih miševa koje se retko sreću u Evropi. Pećina se nalazi na ataru sela Paštrić. Ulaz u pećinu je trougaonog oblika. Širina pećine je 25 metara, a visina je 12 metara. Pećina je zaštićena kao spomenik prirode.

U okolini banje Vrujci nalazi se i često posećivano selo od strane domaćih turista Strugnik. U selu se nalazi rodna kuća vojvode Živojina Mišića. Veliki vojskovođa ratovao je za našu zemlju tokom celog svog života, ipak najveću slavu je zaradio u Kolubarskoj bitci kada je komandovao Prvom srpskom armijom. Kuća u kojoj je odrastao pretvorena je u muzej sa dve postavke: istorijskom i etnološkom. U selu Strugnik mogu se videti predmeti koje je vojvoda koristio tokom svog odrastanja i života. Stalna postavka upoznaje turiste sa istorijskim značajem ovog vojskovođe. Stranim turistima je obilazak muzeja Živojina Mišića interesantna jer se njegovi taktički vojni potezi uče na vojnim akademijama širom sveta.

Ravna gora je visoravan na planini Suvobor. Ona je od turističkog značaja jer se na Ravnoj gori osnovan  četničkog antifašističkog pokreta u Srbiji. Ona i danas iako ne obiluje monumentalnim spomenicima okuplja brojno stanovništvo koje želi da oda počast kraljevskoj vojsci i generalu Dragoljub Mihajloviću. Na Ravnoj gori nalazi se Mokra pećina, mauzolej i spomenik generalu Mihajloviću i novosagrađen hram posvećen Svetom Velikomučeniku Georgiju.

Divčibare su poznato turističko mesto u Srbiji. Blizina glavnom gradu i Valjevu od visoravni na Maljenu, učinili su nezaobilaznu tačku turističke mape u Srbiji. Nalazi se 37 kilometara od banje Vrujci, a čuven je po luksuznim hotelima.

Turističku ponudu banje šire i manastiri Bogovađa, Lelić i Ćelije.

Manifestacije tokom kojih broj turista rapidno raste su Mišićevi dani i kosidba na Rajcu.

Mišićevi dani održavaju se jednom godišnje u Mionici, a posvećeni su vojskovođi vojvodi Mišiću. Manifestacija je kompleksna i sadrži kako kulturne (izložbe, književne večeri i koncerti) tako i sportske turnire i ostalo.

Kosidba na Rajcu predstavlja jednu od najuspešnijih tradicionalnih turističkih manifestacija u Srbiji. Održava se u julu mesecu, a simbolično predstavlja mobu i završetak košenja planinske trave. Centralni događaj manifestacije je takmičenje najboljih kosača. Tokom trajanja ove manifestacije turistima je omogućeno da zavire u tradiciju i istoriju i etnografiju ovog podneblja, s obzirom da se učesnici najčešće oblače u staru narodnu nošnju i pevaju stare narodne pesme pri radu, spremaju se domaća stara jela, a organizuje se i bogat kulturni program.